Page 53 - STAV broj 282

dotičnoj devi. Ja i otac smo tako zajedno putovali na jednoj devi.
On u jednom, a ja u drugom šurdufu. (...)
Morao bih vam opisati malo opširnije kako taj šurduf i putovanje
na devama izgleda. To je jedna od drvenih pritki opletena ljesa –
poput onih što mi na njima kukuruze tučemo, koja je s tri strane
ograđena, a četvrta strana ostane neopervažena, jer se tuda uspinje.
Prislone se ljestve devi na vrat, pa se tako uspne na šurduf. Dvojica
putnika zdogovorno kupe svaki za se po jednu ljesu, pričvrste je
devi za samar s jedne strane s tri užeta, a protivne strane obadva-
ju šurdufa spoje s trima dugim savinutim iznad čitave deve mot-
kama, tako da ove motke opet drže sjedala čvršće da se ne iskrive.
Iznad tih savinutih motki pričvrsti se hasura, pa oba šurdufa budu
natkrivena i time hadžije budu zaklonjeni od sunčane pripeke kao
u kakvoj kolibi. Oba putnika moraju uzjahati zajedno, a i silaziti
zajedno, jer moraju čuvati ravnotežu. Sa sobom nose prtljage što
im treba za jednodnevno putovanje. To privežu odozdo ispod ljese.
Tu im devedžija smjesti i one ljestve, te i mijeh s vodom. Deve su
sve vezane jedna za drugu i to za samar. Poreda ih se tako i do šest
hiljada u jednom nizu, a često se upute kafile i u dva i u tri niza.
Pođe se rano u sabah, pa se trajno putuje do jacije. Stanice su od
bunara do bunara udaljene redovito po čitav dan. Deva putuje bez
prestanka i ne jede niti pije dok ne stigne na određeno konačište.
Tu joj daju sijena sličnog našoj konoplji, koje u snopićima dono- – E, Hasane, što ja slatko malo prospavah!
se, malo pročupaju, pa onda polažu. Daju joj još i po malo ječma. I tako uvijek i svaki put.
Onoga svoga devedžiju moraš dobro paziti i mititi bakšišom Tek sam pravo razumio taj očev postupak kasnije kad sam i ja
i dobrom hranom, ako hoćeš da te čuva od haramija i da te slu- stekao svoju djecu i kad sam svakom prilikom nastojao da svojoj
ša. On će tebi sabrati usput suharaka, svezati to u snop, pa ti to djeci budem sevepdžija njihovoj kakvoj koristi.
prodati, a ti ćeš u veče na tome i sebi i njemu pripraviti večeru. Rahmet mu njegovoj dobroj duši! Dobri otac! Kakvo njego-
On hoće da mu je jelo masno. Ja sam jednom na jednom konači- vo spavanje! Pa se bajagi i čevrmom pokrije, nek ja pod sigurno
štu pristavio u tendžeri vode u namjeri da skuham pilav. Deved- znam da on spava i da moga pušenja ne može zamijetiti. Iza toga
žija u tom stiže, odli moju vodu, nasu dosta masla, poprži luk pa je Hadžija opisivao nam svoj put i doživljaje u svetim mjestima i
na tome svari pilav. Kad jede pilav, ne begeniše ga ako mu maslo za svaki događaj koji mu se desio u zajednici s ocem naglašavao
ne kapa između prsta kad ga šakom zagrabi. Devedžija naime ne je, da je drukčije ga poimao onda, a mnogo drukčije, kad je i sam
traži kašike nego šakom zagrabi pilava, stisne malo da se maslo postao otac i kad je ugazio u veće godine života. Takova su sijela
okapa, a kad zalogaj metne u usta, onda onako masnom rukom mnogima od nas bila od koristi. (...)
potrlja po prsima, po vratu i licu, pa tako čini iz svakog zalogaja,
dok sve ne pojede. Hazim Muftić (1925) n
Nas je mukavvim (to je kramar, poduzetnik vile ili karavane
i vlasnik jedne druge deve) u Jameroul-Bahru popisao, naplatio
od svakog taksu i u određeni dan sazvao da s drugim mukavimi-
ma i njihovim grupama krenemo na put. On naplaćeni novac na MOJE
polasku uruči uz revers kod državne vlasti, pa kad nas u redu u
Medini ili Mekki uruči kod tamošnjih vlasti, uzme “senet“ o iz-
vršenom poduzeću, pa kad se vrati natrag, onda tek dobije svoj
novac na onaj “senet”, a vrati revers. PUTOVANJE
Od Jameroul-Bahra do Medine putovali smo šest konaka, a od
Medine do Mekke ravnih dvanaest konaka sve s kafilom u šurdufu.
Poteško je doduše, ali za veću sigurnost protiv bolesti na tome
putu najbolje je što manje jesti, jer ako radi hrane počneš žedniti, NA HADŽ
onda možeš imati neprilika. Vodu moraš kupovati, a sva je mu-
ljava i mutna osim one u Medini i Mekki.
Hele ono je češće bivalo u tome putovanju, samo što je onda Pošli smo iz Tuzle 9. marta podnevnim vlakom i došli u Be-
nijesam sve pravo shvaćao. Ja sam onda pušio, ali sam to od oca ograd rano na 10-og. Padao je jak snijeg. Otišli smo u hotel Vil-
krio. Jašemo mi tako na devi, otac s jedne, a ja s druge strane i son u blizini stanice. Poslije malog odmora otišli smo na Rijaset i
vazda smo jedan drugom pred očima. posjetili hadži reisa ef. Maglajlića, a onda sam ja s pisarom Starje-
Kad izgladnimo, zajedno jedemo, a redovito pružimo i deved- šinstva g. Ahmetovićem otišao da kupim potrebne strane valute, a
žiji da i on založi. Uvijek kad bi što založili, otac bi moj ispušio moj bratić otišao je da potraži nekoje svoje znance i gimnazijske
po jednu cigaru u medeni kus, ali bi mu se iza cigare vazda zadri- drugove. U jednoj mjenjačnici zacijenili su nam američke dolare
jemalo, pa bi se naslonio pokrivši se čevrmom po glavi, a meni po 56 Din. Držao sam da će se dolare moći jeftinije uzeti, pa smo
bi tada rekao: otišli u drugu mjenjačnicu. Tu su nas pitali koliko trebamo dola-
– Hasane, ja sam plaho zadrijemao, malo ću zaspati, a ti pri- ra. G. Ahmetović, držeći da će se moći jeftinije dobiti ako se kaže
pazi da se ja ne bih ružno zavalio! Ja bih onda, čim bi čuo da otac da će ih danas sutra trebati više – rekao je da će toga trebati i do
hrče, izvadio cigaru, pa bih i ja u medeni kus popušio. Pa obično 200.000 Din., što za me, što za druge putnike koji će tog dana doći.
jesam li ja ispušio i ostatak cigare bacio i otac se nekako dotlen Na ove riječi činovnik mjenjačnice otišao je tobož da vidi koliko
naspavaj, diže čevrmu s lica i tare oči govoreći: ima dolara i da upita starijeg. Došli su oba i izjavili da imaju nešto

STAV 30/7/2020 53