Page 72 - STAV broj 234

DRUŠTVO

Igrokaz (I dio)

NA KAHVI KOD

SULJE I HAJNE

Uloge: narator – čitač teksta, Sulejman – domaćin kuće,

Piše: Safet POZDER Hajna – domaćica, Džemila, Mustafa i Elvir – djeca, Hajrija
i Osman – komšije, hodža i hodžinica

Narator: Nalazimo se u jednoj našoj lijepoj da mu je osamdeset ljeta na leđima, ali Hajna: Šta si ono htio o ženama da
kući. Njen je domaćin Sulejman, a njegova je momčina. rekneš?
je hanuma Hajna. Oni imaju troje djece; Sulejman: Hajde, hajde, pusti boga- Sulejman: Aaaaaa... Vidiš da te kopka.
kćerku Džemilu i sinove Mustafu i Elvira. ti te gluposti. Znaš da se šalim. Ne bih
Ljeto je. Napolju je strašno vruće, a naš do- ja tebe dao ni za što na svijetu. A i tog
bri Sulejman plaho je ogladnio. Mumina, ako ga još jednom spomeneš, ja
Sulejman: Hajnoooo! Hajnooooo! mu odoh pravo kući da se razračunamo.
Hajna: Šta je, Sulejmanaga? Da te nije A ti znaš, ako ja odem, da to neće na do-
nešto, ne daj Bože, zaboljelo? bro izići.
Sulejman: Jest. Želudac mi se raspa-
de. Ide li ta pita, pobogu? Narator: Vidite ovo. Naš je Sulejman
Hajna: Ah, koliko si zapomagao, ja ljubomoran. Voli on svoju Hajnu i istinu
mislila da te je Azrail pritisn’o. govori kad kaže da je ne bi mijenjao ni za
Sulejman: Vala, kad mi ‘vako stomak što. Naša vjera nas uči da u braku treba biti
zavija, kao da mi je i Azrail na vratima. ljubomore. To je znak da se muž i žena vole.
A ti, kad praviš ručak, nikad te insan do- Nego, da vidimo hoće li biti išta od one pite.
čekati. Ne daj Bože da te po kakav lijek Hajna: (donosi pitu i stavlja je na si-
pošaljem. Sto puta bi mi Fatihu proučili niju) Bujrum, lijepi moj Sulejmane. Da
dok bi ga ti donijela. te sad čujem šta ćeš reći i da vidim hoćeš
Hajna: Pa dobro. Sutra nam ti skuhaj li opet protiv žena.
pitu pa da i to čudo vidimo. Sulejman: Neću, bona. Kako ću ja
Sulejman: Nisu džaba pametni ljudi protiv žena kad klanjam svaki vakat i kad
rekli da je šipka iz Dženneta došla. znam šta o tome naš lijepi islam govori.
Hajna: Ako ti se ne sviđam, dove- Hajna: Hoću li djecu odmah zvati
di drugu. da jedemo?
Sulejman: Da znaš da ti ni to nije Sulejman: Neka malo, nek ohladi pita.
loša ideja. Znaš da ne valja vrelu hranu jesti. Nego
Hajna: Zafali ti Bogu što je onaj da ti kažem koju dok se onaj hodža nije
Mumin slomio nogu pa sam za tebe poš- dovuk’o. Znaš da on svaki Božiji dan lati
la. Da je on bio čitav, ne bi ti mene pre- hodžinicu pod ruku pa eto ih na kahvu.
vario, ali eto. Hajna: Neka ih. Teško kući u koju se
Sulejman: Nisam ja tebe prevario ne dolazi! Fin je naš hodža, a i hodžinici
nego sebe. Nažalost. ništa ne fali.
Hajna: Ako misliš da možeš bolju Sulejman: Hodžinici ništa ne fali, a
naći, bujrum, moj Sulejmane. o hodži bismo mogli pokoju da kažemo.
Sulejman: Da se ja fino opremim, pa Hajna: Nećemo nikoju jer ne valja
odem do čaršije i prošetam se malo, vaki ogovarati ljude.
fin, vidila bi ti kako se za mnom okreću. Sulejman: U pravu si. Znaš da se malo
Mogu ja i sad dovest koju hoću. šalim. Meni je naš hodža drag, fino vazi, a
Hajna: Tako je viko i moj amidža vala i k’o komšija nije loš. Eto vidiš, svaki
Himzo, pa, eno ga, i sad momčina. Jest nam dan navrati. Sad će on.

72 29/8/2019 STAV