Page 57 - STAV broj 363

ANĐEOV PRIJEDLOG on udarao po dobošima svoje mahnitosti. tim se nije šegačiti, reče drugi, pa sasvim
Nije ih Melek-paša ostavio na miru ci- Da bi im bilo lakše, šaputali su mu iza ozbiljno dodade kako je Melek-paša do-
jelog dana i dobro ih je izmuždrao. Htio leđa da se i san već mjesecima odbio od bar u tumačenju snova, a to nije isto što i
je vlastitim okom da vidi unutrašnjost njega i od njegove crnine, da se boji ve- cigansko gatanje. Čuo je on, veli, kako je
tvrđe za koju Sarajlije mišljaše da im ni čeri i nesna i prikazanja koja mu oka ne Kaja-sultanija sanjala jednom ružan san,
ona ne treba i da ne služi ničemu drugom daju sklopiti i da ga nije briga za njihovu kao šeta ona s djedom sultanom Ahmedom
do da u njenim podrumima zatvaraju ja- sigurnost, već radi ove vratolomije da sa- I... A jedan pametar iz ćoška, koji se valjda
ramaze i jaliju svakojaku, ali kad-kad i mog sebe izmori i da lipše sasvim pa da iznebuha trgnuo iz sna, nadodaje da se na
čestite ljude, te ih gore obilaze katili pa san konačno i njega obiđe. račun sultana Ahmeda I on neće sprdati,
im onda, njima, Sarajlijama, gruhačkom U akšam, čim im Melek-paša okrenu jer taj je izgradio Plavu džamiju, ako ni-
topovskom daju na znanje da je još jedan leđa, sjatiše se Sarajlije u prvu kahvu i pot- ste znali, taj je prekinuo ružnu tradiciju
majčin sin platio glavom. Da se njih pita, puno razvezaše dušu. Krenu ih ogovara- da novoimenovani sultan pobije svu svoju
oni bi i ove zidine porušili i sazidali kakav nje, posprđivanje i zajedljivost, a u tome braću, taj je, bezbeli, u izvor Zemzem salio
most i han i magazu i da pojačaju trgo- zaista bijahu dobri. Šta se tu trača ispusti gvozdenu mrežu kako bi spriječio opsje-
vinu, a ne da se poput djece, evo, okreću i kakvih sve budalaština naniza, najbolje nare da se bacaju u njega i traže šehidsku
okolo i zbrajaju i računaju i pedeset duša je ne spominjati. Jedni kazaše da se Me- smrt i nastavio bi taj redati do zore da ga
da može po potrebi među njih da se sklo- lek-paša sve vrijeme krio pod dimijama ne prekinuše i zamoliše onog da nastavi
ni. A paša zabrinuto odmahuje glavom i žene Kaja-sultanije, kćerke Mehmeda IV, prepričavati princezin san.
gleda ih kao da su oni krivi za sve što mu okrutnog. Ta je stotinu vragova potezala za Onaj nastavi: kao šeta ona ružičnjakom
se dogodilo u Istanbulu. Zatim hirovito rep samo da ga sultan ne pošalje na služ- i djed je blagoslovi i dlan joj povuče preko
zamahuje rukom i kreće pješice, uzbrdo, bu dalje od Istanbula. Ona mu je gradi- lica, ali ruku mu odjednom oblije krv; u tom
Bioskim putem i zastaje, gleda lijevo i de- la karijeru i razgrtala put ka tugovima, a djeda nestane, a ona nastavi vlastitu ruku
sno, pa kraka duž nekakve brine i broji kazuje se da mu je i novac pozajmljivala. prevlačiti preko lica, ali i nju oblije krv. Ci-
svoje duge korake. Neko dobaci da je čuo kako je imala tri- jelu kahvu ispuni neka napetost, nelagoda,
Oni, šta će, za njim, pristaju nevoljko naest godina kada je udadoše, a Anđelčić šta li. Prekinu je jedan koji nadoda da joj,
na njegovu sumanutu igru, puštaju ga da naš imao je pedeset. Ali, u kakvoj je tek pošto mu ispriča san, Melek-paša naloži da
odiščili do kraja, prihvataju prkosno ovu tada snazi bio, dobaci treći, pokazujući ta- 1.000 zlatnika podijeli siromasima, 2.000
kaznu i šapuću sebi u njedra da će i ovo bane natekle i poprištene od žuljeva. Če- njegovim agama, 300 Evliji Čelebiji, a 200
proći i da ničija do zore nije svijetlila, pa tvrti reče da mu rašta bila sva snaga svi- njegovoj sestri. Pokušavao je da se nasmije
ni pašina neće. Neki bi časkom zastali, jeta, jer – pa spusta glas – čuo je on da je i gledao ljude oko sebe zbunjeno, kao da ga
ko biva, kamenčić im se zavalio u obu- za prve bračne noći princeza potegla nož najednom prebacilo na sasvim drugi kraj
ću pod tabane, a ustvari da, kada im paša i nahrnula na njega i umalo mu onu stvar, svijeta, u neki drugi narod. Pomislivši da
okrene leđa, šmugnu ustranu i strovale se da prostiš, firiknu. I smiju se, iznebuha i nisu razumjeli njegovu šalu, on doda da je
niz mezarove, preko Širokca i Kovača, u zajedljivo, i palcem i kažiprstom uzimahu Melek-paša tako od sultanije izvlačio no-
čaršiju, da se na vrijeme kutarišu ove lu- duhanske kese ispred sebe i mašu njima vac za sebe i svoje prijatelje, a siromasi ne
dosti. Ali ih ljutiti Arnauti, ljudi iz paši- kao kakvom tuskavom krpom. I grcaju vidješe ni zlatnika od onih 1.000 koje pre-
ne pratnje, šaka prislonjenih na srebrne od smijeha, valjaju se po sećijama i jedva uze u njihovo ime. Ali nikom više ne bija-
balčake, gledaše mrko i stajaše iznad njih do daha dolaze. Oni se prisebniji samo še do smijeha. Jedan čak stade u odbranu
sve dok se ponovo ne bi obuli i nastavili kikoću, smijulje se i proviruju kroz pen- paše. Taj reče da je čuo kako se mjesecima
dalje za mahnitim Melek-pašom – ko ga džer da vide da Melek-paša nije slučajno pričalo o milostinji koju Melek-paša podi-
prozva tim imenom, proklet da je zauvijek. poslao uhode pa će ih sutra zatvarati po jeli u ime rođenja djeteta, baš zato što je iz
Vodao ih je taj cijeli dan, sve okolo, tamnicama i slati na njih katile. tog sna iščitao strašan svršetak. Očito da
do Faletića, preko Sedrenika, niz Bakije, U neko doba noći jedan zamoči prst u mu ne bi ukabuljeno, dobaci neko, hiho-
na Ploče. A oni, hrveći se s dušom što im kahvenu telvu na dnu findžana i poče da ćući se, ali niko ne prihvati njegov smijeh
se zgrudala u grlu, išli su za njim poput baje. Taj kaza, posprđujući se, da vidi kako pa i on zamuknu.
medvjeda na kocu i igrali onako kako je je veliki zid ko guja opasao Sarajevo. E s Nekoliko minuta svi su šutjeli, kašlju-
cali, punili čibuke i othukivali dimove kao
da tako žele otjerati sve zlo od sebe. Znali
su da ta priča mora biti ispričana i da su
sasvim iskovali atmosferu za nju, samo su
čekali iz koga će prvo provaliti. Naposljet-
ku, sve ih poklopi glas onog koji je stao u
odbranu Melek-paše. Poče on ovako: kazu-
je se da je sultanija Kaja, rahmet joj duši,
umrla u velikim mukama. Posteljica joj
je ostala u utrobi i zakačila se za srce. Tri
dana i tri noći pokušavali su da je oslobo-
de. Zavijali su sultaniju u deke i protre-
sali ne bi li se posteljica otkačila, vješali
su je za noge i njihali, napunili su bačvu
medom i vodom u kojoj se kiselio naran-
džin cvijet pa držahu sultaniju unutra, a
naposljetku, u krajnjem očajanju, babice
namazaše ruke bademovim uljem i počeše
da joj rovare po nutrini, ali ne bi joj spasa.

STAV 18/2/2022 57