Page 66 - STAV broj 250

STAJALIŠTA

PROZORSKO OKNO
Iskušenje: kazna ili milost

“SAMO ME GROM NIJE

BIO, NI MLIN MLIO”

Na ravnom putu vozači najčešće zaspe i tako stradaju, dok
ih je malo koji će zaspati na makadamu. Makadam razdrma i
Piše:
Safet POZDER rastrese i najpospanijeg vozača. Iskušenje je makadam. Ono
ima za cilj da nas drži budnima i ne dopusti nam da utonemo
u bezbrižni san koji bi nas mogao odvesti od Njegove milosti i
blizine. Nije li i u našem narodu ostalo da trebaš metnuti barem
piljak u obuću da te žulja čim osjetiš da ti je sve potamam

esto sam u prilici da mi se ljudi osokoliti i sredina u kojoj žive i to tako da Boga kao onoga koji isključivo kažnja-
obraćaju za savjet. Ponekad je ih ne osuđuje niti im pokušava pomoći, jer, va i šalje u Džehennem. Da, On žestoko
dovoljno samo saslušati, a danas ipak, “dobri su šta ih je sve snašlo”. Nau- kažnjava, ali je i Njegova milost veća od
Čje, čini mi se, ponajmanje onih mpade mi jedna džematlijka koja mi jed- milosti majke spram njena djeteta. Oba
koji znaju ili žele saslušati nekoga. Nekada ne prilike reče: “Samo me grom nije bio, momenta – i kaznu i milost – treba uvažiti.
je potrebno s drugim podijeliti i poneki ni mlin mlio”, kao i ona anegdota koju je Zapravo, milosti treba dati značajniju
svoj problem jer se ljudima zaista čini da spomenuo, čini mi se, akademik Sidran, i prednost. Mi koji govorimo i pozivamo
je najveća muka upravo ona koja je njih to o ženi koja je predeverala sve i svašta, pa Božijoj milosti nerijetko to činimo plašeći
zadesila, pa kad vide da i drugi slično kada je prošla kroz čaršiju, ljudi za njom Njegovom kaznom, što je, mora se priznati,
deveraju, po automatizmu im bude lakše. govorkaše i pitaše se: “Ima li išta da će nju, nelogično. Zabilježeno je da je nekog od
Nekad je, opet, nužno otići korak dalje pa sirotu, mimoići?” Ona se odvažno okrenu ranijih poslanika jedan čovjek konstan-
dati konstruktivan savjet. Ovo je treće, i reče: “Hoće Džehennem, ako Bog da!” tno ezijetio, što je ovaj uporno trpio. Ipak,
moram priznati, ponajteže. Jedino teže Za one koji se pozivaju na surovost ži- kada se situacija činila nepopravljivom i
od toga jeste posavjetovati sebe. Kada bih vota uglavnom se kaže da su to ljudi “de- kada je strpljenju poslanika došao kraj,
znao posavjetovati sebe kao druge, gdje bi verli glave”. Njih, kao i onu Sidranovu učinio je dovu Uzvišenom da uništi onog
mi bio kraj – pomislim često. siroticu, malo šta mimoiđe, ali to je život nevaljalca, a budući da su poslaničke dove
Život je pun iskušenja. “Da mi je nje- – drugog objašnjenja nema. kabul, zemlja se rascvjetala i počela gutati
govu glavu, da malo odahnem”, rečenica Bit će, dakle, da je najprihvatljivije onoga. Uvidjevši svoju grešku, nesretnik
je koja se često može čuti. Ustvari, riječ je shvatiti iskušenje po onom trećem rezonu, i, je pokajnički dozivao “poslaniče!”, no
o nekoj vrsti odbrambenog mehanizma realno, malo šta bi se po tom pitanju moglo ovaj se nije obazirao sve dok onaj nije za-
putem kojeg sebi projiciramo sliku koju prigovoriti. Ukratko, Allah je uspostavio vršio pod zemljom. Tada se Allah obraća
želimo, a vidimo je u drugima. Ipak, kada granice koje se ne smiju prelaziti. Onaj ko poslaniku, ukazujući na krutost njegova
bismo imali mogućnost da barem na tren se ipak usudi da to učini mora biti spre- srca, rekavši: “Da je samo jednom dozvao
dopremo do te tuđe glave o kojoj mašta- man snositi posljedice. Kur’anska kazi- ‘Allahu!’, Ja bih ga spasio!” Ne potpisujem
mo i koju vidimo kao oličenje rahatluka vanja o kaznama pređašnjim narodima i vjerodostojnost ove predaje, ali potpisujem
i bezbrižnosti, možda se ne bismo usudi- naraštajima samo će potkrijepiti i osnaži- činjenicu da su srca mnogih od nas danas
li ni da pomislimo, a kamoli da kažemo ti ovakvo razmišljanje. Na tom su tragu itekako kruta.
kako je želimo “pronosati”. i brojne predaje (hadisi), poput one koja Nadalje, analizirajući, recimo, metode
Ključni moment, čini mi se, u isprav- kaže da na negativnu ljudsku akciju slije- Allahovih poslanika u pozivanju ka istini,
nom je razumijevanju iskušenja. Jedni ga di Božija reakcija, pa kad se raširi nemo- lahko ćemo zamijetiti da se kazna gotovo
doživljavaju kao kraj priče i dokaz da je ral, mogu se očekivati bolesti kojih ranije i ne spominje, a ako i jeste, negdje je na
“od njih i Bog digao ruke”; drugi to re- nije bilo; kada se uskrati davanje zekata, začelju. Konkretno, Ibrahim, a. s., savjeto-
zoniraju kroz prizmu surovog života koji ljudima se uskraćuje kiša; kada se presta- vao je svog oca Azera kroz četiri momen-
malo koga mazi, dok će treći iz toga išči- ne suditi po Božijem, zavladaju okrutni ta (Kur’an to precizno donosi u suri Mer-
tati tragove Božije kazne. vladari koji sude po svom... jem). Najprije ga poticao da se, u traganju
Onaj ko na iskušenje gleda kao na Naravno, od ponuđena tri modela za istinom, okoristi svojim razumom kako
“kraj priče” nerijetko se potrudi da i sam razmišljanja i rezoniranja, prihvatit ću bi shvatio da su kipovi beskorisni. Potom
ubrza svoj kraj, prvenstveno kroz odava- ovaj posljednji, uz određene dopune i mu ukazuje na znanje koje se njemu, kao
nje raznoraznim porocima, iz čega onda pojašnjenja. poslaniku, objavljuje i koje je vodilja kroz
proisteknu psihička stanja poput bezvolj- Najprije, nije i ne može sve biti Bo- život. Nakon toga ga upozorava na šejtana
nosti, pesimizma ili depresije. Takve zna žija kazna, a mi sve češće predstavljamo kao trajnog neprijatelja, a tek na četvrtom

66 19/12/2019 STAV