Page 51 - STAV broj 285

BOŠNJAK U NEW YORKU

Trideset mlađi, a opet ja

SITO-ŠTAMPA

KOD FIKE

Od zarađenih para kupio sam “Čajavec”, pojačalo za buduće nastupe
“Siktera” i “Sing-Singa”. Znao sam navratiti ponekad da vidim kako ide
štampa, da maznem neki kolor-film iz frižidera zaostao iza Olimpijade, da
Piše: pomognem na sat-dva jer nisam ništa imao raditi taj dan. Nije prošlo mnogo
Nebojša
ŠERIĆ ŠOBA vremena, a Olimpijski muzej zapaljen je granatama i izgorio je do temelja

vaki put kad su mi trebale pare za bio navikao da moje “svilene ruke” odjed- Bilo je i drugih pogodnosti rada kod
neko more, pojačalo ili skije stari bi nom izgledaju prljavo – život grafičara ipak Fike. Gdje god bi se pojavio s Fikom, u bilo
našao nekog da me primi na posao je vidljiv na rukama onih koji taj posao rade. kojoj kafani imao si prolaz, upad u svaku
Sna određeno vrijeme. Taj je znao Interesantan dio posla bio je pravljenje diskoteku bio je zagarantiran; svaka su se
da ću ja zabušavati i blejati u plafon koli- priprema za štampu, što je zahtijevalo vri- vrata otvarala.
ko je to i teoretski i praktično moguće. Rad jeme provedeno u crno-bijeloj laboratoriji. Stalna mušterija bila nam je picerija
mi je bio najveći neprijatelj, a vrijeme pro- Slijedilo bi navlačenje sita fotosenzitivnom “Galija”, radili smo im sve: od vizitkarti do
vedeno daleko od raje i šuplje priče totalna emulzijom i njeno sušenje u tamnoj i toploj menija. Oni su tada bili najpopularniji u gra-
tortura. Ipak, raja mog starog primila bi me komori. Kasnije bi se to eksponiralo jakim du. Gazda picerije (Almir ako se ne varam)
zbog njega, da možda i ja nešto naučim, da lampama preko sita i sapiralo da bi boja mo- svraćao je često u štampariju da vidi kako
možda postanem odgovorniji i samostalniji. gla prolaziti ondje gdje je emulzija ostala ide posao, osmijeh od uha do uha. Jednom
Nisam prezirao rad, mrzio sam ga. Za neeksponirana. Sve mi je to već bilo jasno prilikom, kasno uvečer, nakon što se posao
mene je to bilo nepotrebno zlo. Mislio sam jer sam na ALU “odradio” dosta fotografije. otegao i nakon urađenih nekoliko hiljada
ionako da pare padaju s neba i da bi sve tre- Dok se radilo, cugala se “Dalmatinka”, otisaka, Fiko je pljesnuo rukama i rekao:
balo biti besplatno, pogotovo gitare “Fender” što nije utjecalo na kvalitet štampe, ali je “Idemo u Galiju!” Uzeli smo taksi i pravac
i “Marshall” pojačala. Nije da nisam nikad stvaralo probleme koji su se nosili kućama. picerija. Sjeli smo za stol, a Fiko kaže: “Na-
prije ništa radio i na kraju ipak bio zadovoljan Nisam htio piti brlju i raditi u isto vrijeme, ruči što god hoćeš.” Uzeo sam najveću pizzu
i lovom i onim što sam za nju kupio, posto- ali nekad bi se omaklo i sutradan bih zažalio. sa svim što je bilo sa strane. Mrtav-gladan,
jao je taj elementarni otpor “višoj sili”. Kako Kod Fike nikada nije bilo dosadno. Za vrije- sve sam spucao i zalijevao s čim sam stigao.
sam bivao stariji, tako je rad postajao nekako me rada padale bi anegdote o njegovoj trabakuli A onda se Fiko trznuo za novčanik da plati,
lakši, prihvatljiviji, neizbježno “nužno zlo”. koju je godinama vozao po Jadranu, o posadi a konobarica odmahnu rukom i kaže: “Ništa
Jednog sam dana zakukao starom. Godina koja se nakrka pa spuca pramcem u mol, a cijelo ne brinite, kuća časti.” S druge strane piceri-
je bila 1990. Stari se nije mnogo mislio, okre- se mjesto sjati da vidi kako Bosanci “parkiraju”. je gazda je mahao rukom, a mi smo uzvratili
nuo je telefonom Fiku Saletovića u Olimpij- Neko od prijatelja ili mušterija stalno je osmijesima i gestikulacijama.
ski muzej. Fiko je u podrumu muzeja držao bio prisutan. Fiko ih je sve puštao da uđu u Završio sam svojih mjesec “bauštele” kod
svoju sito-štampu. Nema ko od kreativaca štampariju. Nekada je znalo biti više likova Fike, došlo je vrijeme da se ide dalje. Od za-
u gradu nije znao Fiku Saletovića, to jedno- kod Fike nego u nekom popularnom kafiću. rađenih para kupio sam “Čajavec”, pojačalo
stavno nije bilo moguće. Njegov brat Džafer Smjenjivali su se svi gradski dizajneri i kre- za buduće nastupe “Siktera” i “Sing-Singa”.
bio je jedan od najboljih prijatelja mog oca. ativci, raja s ALU i ASU, svi su voljeli Fiku Znao sam navratiti ponekad da vidim kako
Išli smo stalno u ribolov na Jablaničko je- i rado posmatrali kako radi. ide štampa, da maznem neki kolor-film iz
zero, noćili tamo i vraćali se praznih ruku. Kad sam se malo uštelio, porasla je i od- frižidera zaostao iza Olimpijade, da pomo-
Saletovići su posebna sorta. Tri brata, govornost, poturao sam papire ispod sita i gnem na sat-dva jer nisam ništa imao raditi
Miki, Džafer i Fiko, bili su kao braća Dalton, vodio računa da su otisci kako treba, da jače taj dan. Nije prošlo mnogo vremena, a Olim-
samo bez četvrtog člana. Nevjerovatna ekipa pritisnem raklom, da se boja osušila pa treba pijski muzej zapaljen je granatama i izgorio
dobrih duša s osmijehom na licu ma šta da se proprati sito. Malo-pomalo, dogurao sam na je do temelja. Otišla su i braća Saletović.
desi. Primljen sam na posao. Na neviđeno. poziciju da vučem raklom, a da drugi rade Prvo je umro Džafer, za njim Miki, a onda
Nije se nešto posebno radilo preko dana jer ono što sam ja jučer. Kada bi dolazio ozbilj- na kraju i Fiko.
to nikome nije odgovaralo, osim ako je bio niji posao, Fiko bi uzeo raklu nazad. Ponekad u svom ateljeu moram koristiti
u pitanju neki hitan posao. Popodne bi se Jednom prilikom štampali smo edici- aceton koji me iste sekunde u mislima vrati
brzo skupila ekipa i rad bi počeo. ju radova Franje Likara pa je bila potrebna u staru štampariju. Pored mene, u tom mo-
Na samom početku slagao sam printo- koncentracija i kvalitet, nije bilo cuganja ni mentu pojave se Fiko i kompanija, na tre-
ve na posebne metalne slagalice i prao sita bespotrebne priče. Na kraju nam je Franjo nutak nestane i Brooklyna, i New Yorka, i
acetonom nakon rada, što je bio užasno za- potpisao po print za dobro urađen posao (ko Amerike, a ja se najednom osjetim trideset
gušljivo, ali kad si mlad, sve je lakše. Nisam zna gdje je to sad). godina mlađim. n

STAV 20/8/2020 51