Page 53 - STAV 76 18.08.2016

STAJALIŠTA

UOČI PETKA

Anticipiranje

ZAVIDOVIĆKI ZET

Krenuo vozom iz Sarajeva tamo nekad pred sami Drugi svjetski rat
nekakav beg kući u Zavidoviće. Sjedi u kupeu, sumornom kao što
je i on sam, vadi jezgru iz papirne kesice i brižljivo je krcka žutim
zubima, sve čekajući da se voz pomakne, sretan što ga je zapalo
da putuje sam. Voz se već bio pomakao kad se otvoriše vrata
kupea i begu se pridruži jedan fini, visoki mladić hitrih pokreta,
Piše:
Samedin KADIĆ obrijan, vragolastih očiju

udri ljudi uvijek su kadri vi- raskomotio, pokuša da se upusti u raz- predeverati. I stoga, šutljiv, baš kao i beg.
djeti dva-tri koraka unaprijed govor s begom: “Dokle ćete Vi?” “Divno društvo”, promrsi mladić.
u svakoj situaciji. Oni moraju “U Zavidoviće”, mrzovoljno će beg. Tek što napustiše Zenicu onaj seljak
M– pretendiraju li da ih se drži “I ja sam tamo krenuo”, nastavi mla- kao da se nečega sjeti i grubo upita bega:
mudrim – iz mnoštva mogućih scenari- dić iako ga niko ništa nije pitao. “Imam “Koliko je sati?”
ja odabrati četiri najozbiljnija, najgori i jarana tamo, studirali smo zajedno u Za- Beg razvedri lice, izvuče džepni sat i
najbolji u svakom slučaju, koja će zatim grebu pa hoću da ga posjetim. Doduše. slatko izgovori: “Deset do šest.”
odbaciti, i još po dva najrealnija. Potom nije baš iz Zavidovića, nego iz jednog “Fala, živ bio”, odvrati seljak i vrati se
odbaciti još jedan kao što deminer oda- sela, ondje je sad kod roditelja. Nadam svojim brigama.
bire žicu koju će presjeći na bombi. Ovoj se da selo nije daleko od grada i da ću I napokon voz stiže u Zavidoviće. Izađo-
tezi ide u prilog i priča koju sam neki dan za vida stići.” še mladić i beg, a seljak produži za Posavinu.
čuo od prijatelja M.Š. na Ilidži. Beg na to ne reče ništa. Vidi mladić “Kako ti ono onako? Ja te lijepo pitam
Krenuo vozom iz Sarajeva tamo ne- da je ovaj beg šutljiv tip i da ne dije- koliko je sati, a ti ništa, k’o da me Bog nije
kad pred sami Drugi svjetski rat ne- li njegovu radost postojanja, pa zašuti. dao. A kad te onaj seljak pitao, njemu reče.”
kakav beg kući u Zavidoviće. Sjedi u Beg krckao jezgru, a mladić čitao novi- “Vidi, momak”, krenu da objašnjava beg.
kupeu, sumornom kao što je i on sam, ne. Brda i doline promicali pored prozo- “Ti si krenuo u Zavidoviće i ondje nikoga
vadi jezgru iz papirne kesice i brižljivo ra. Kad su bili pred Zenicom, opet pita i ništa ne znaš. Pitao si me koliko je sati.
je krcka žutim zubima, sve čekajući da mladić, opet krajnje učtivo: “Izvinite, Da sam ti odgovorio, ti bi me onda pitao
se voz pomakne, sretan što ga je zapalo koliko je sati?” Beg šuti kao da mladića đe ima konak, đe ima hotel. Pošto sam ja
da putuje sam. Voz se već bio pomakao Bog nije dao, kao da nije apsolutno ni- dobar čovjek, pozvao bih te svojoj kući jer
kad se otvoriše vrata kupea i begu se pri- šta čuo. Mladić samo diže ruke u znak te ne bih mogao pustiti da sam tražiš ko-
druži jedan fini, visoki mladić hitrih po- neizmjernog čuđenja. nak po Zavidovićima. A ja kući imam lije-
kreta, obrijan, vragolastih očiju. Sav je Tu im se u kupeu pridruži jedan kru- pu kćerku. Vi biste se, možebit, zagledali i
bio razdragan i mio, ima 26-27 godina, pni, neobrijani, znojavi seljak. A seljak ti bi onda zbog nje došao u Zavidoviće još
u vrh glave 28 godina, vidi se da je pi- k’o seljak – sav u brigama, valja čeljad koji put. Na kraju bi me pitao da ti je dam.
smeno i odgojeno čeljade. Nakon što se prehraniti, valja porez platiti, valja zimu A kojeg će mi vraga zet koji nema sata?” n

STAV 18/8/2016 53