Page 95 - STAV broj 199-200

STAJALIŠTA

KRIVO SRASTANJE
Šutnja kao lijek
DNEVNA DOZA

IMBECILNIH

BEZVEZARIJA
Piše:
Sadik IBRAHIMOVIĆ

I taman kad pomislih da sam uspio, da sam nadomak stolarske radnje
mog druga R., nadomak mira, spokoja, ugodnog i suvislog razgovora,
iza ugla, u jednoj naizgled sablasno opustjeloj uličici, bahnu pred
mene, kao iz zemlje iznikao, baš onako diluvijalno, jedan od onih teških
smorova, usputnih, meni poluznanih, jedan iz gomile onih koji me
presreću na ulici, hvataju za rukav, zapitkuju
“ Nemoj bježati od ljudi. Što zakovrnu očima, diže pogled, zagleda zovem?!

– Pretpostavljam da znaš kako se
više bježiš od njih, sve su
se u olovnosivi nebosklon, prepun kiše
i snijega, i, kao za sebe, reče:
ti bliže”, rekao mi je poo-
– Ime znam, prezime sam zaboravio!
– Lijep dan.
davno neko, a prisjetih se
– Znaš li gdje živim?
– Da, lijep je.
– Ne!
toga ovih dana dok se, poput ilegalca
– Volim ovakvo vrijeme.
u okupiranom gradu (a što je, opet, u
– Vidi! Ako je to sve, ja bih pošao!
mom slučaju u dobroj mjeri tačno),
– Ne, ne znam!
provlačim gradom od tačke A do tač- Žurim! – Znaš li da li sam oženjen?
– Ni ja tebe ne poznajem! Ni ime ti
ke B, polahko i obazrivo, samo nama – Eh, da! Objavio sam prvu knjigu! ne znam! Možda smo se nekad i neg-
Tuzlacima znanim tajnovitim krati- Konačno! Lirika! dje upoznali, ali družili se nismo! Da
cama, uskim sokacima i opustjelim – Drago mi je. Čestitam! jesmo, valjda bih znao! Pojma ja ne-
uličicama. – Poklonit ću ti knjigu! mam ni ko si ni šta si! A, šta ti radiš?
I taman kad pomislih da sam us- – Hvala. Presrećeš me, obasipaš imbecilnim
pio, da sam nadomak stolarske radnje – Ali, ne mogu ti je pokloniti tek pitanjima, maltretiraš, uznemiravaš,
mog druga R., nadomak mira, spoko- tako! Treba mi povod! ničim ni pozvan ni izazvan! I ja bih to
ja, ugodnog i suvislog razgovora, iza – Kakav? trebao otrpjeti?! Napamet mi ne pada!
ugla, u jednoj naizgled sablasno opu- – Kad si rođen? A sad, miči mi se ispred očiju, ali smje-
stjeloj uličici, bahnu pred mene, kao – Krajem ljeta. sta! Nastaviš li ovako, aktivirat ćeš u
iz zemlje iznikao, baš onako diluvi- – Hm! To je daleko, pa... Veliš, ro- meni “žestoku kombinaciju”, pa neće
jalno, jedan od onih teških smorova, đen si krajem ljeta?! Dakle, lav ili dje- biti dobro, a to ne želim! Hajde, tutanj!
usputnih, meni poluznanih, jedan iz vica!? A, šta si u kineskom horoskopu? Ulazim u radnju mog druga R. Ne-
gomile onih koji me presreću na uli- – Zmaj. tremice me gleda. Dugo, predugo smo
ci, hvataju za rukav, zapitkuju, pa, ne – Uh, čovječe! Žestoka kombinaci- bliski prijatelji i vidim da jasno iščita-
čekajući ni da zaustim, sami odgova- ja! Kako se nosiš s tim?! va s mog lica da nešto nije u redu, da
raju, opserviraju ovo ili ono, dijele mi – Čuj, nisam ja iz te priče, štavi- mi se nešto nelijepo desilo.
savjete čak, jedan od onih zbog kojih, še, smatram to glupostima, pa, ako je – Šta ti je? Šta se desilo?
ustvari, i izbjegavam kretati se glav- to sve... – Ma, ništa! Stara priča! Upravo
nim ulicama. – Čekaj, čekaj! De mi reci zašto te sam primio dnevnu dozu imbecilnih
Dok mi prilazi, smije se, blago nema u javnom životu? Nigdje te nema! bezvezarija!
klima glavom, kao da želi reći – aha, Kao da si u zemlju propao! – Uh, uplaši me, čovječe! Ništa to
moj si, ulovio sam te. – Nedostajem li nekome? Nedo- nije! A sad će i iladž! Dobra kahva i još
Priđe, pruži mi mlohavu ruku bez stajem li tebi? bolja duga, okrepljujuća šutnja! Može?!
riječi, bez pozdrava, pa, kao sumanut, – Pa, ovaj... – Može! Hvala ti! n

STAV 27/12/2018 95