Page 61 - STAV broj 376

sekretarica po mogućnosti, borba za činove,
unapređenja... nema to kod njega. A pun
ih je ‘Aquaterm’ (hotel u kojem je smješten
ratni štab) takvih! Kobajagi oficira. I brat
mu je na liniji. Najbliža rodbina također,
nikoga taj ne štedi! On je vojsci, posebno
ovim mlađim poput oca...”

BOLJE BI MU BILO DA NIJE ULAZIO
Sifetovu besjedu prekinula je škripa
ulaznih vrata. Na ulazu se pojavio D. –
vojni policajac. “Merhaba. Ima li šta ljuto,
da me ugrije na ovoj hladnoći?”, upita D.
“Ti to mene provociraš, je l’, D.?”,
promijenivši boju lica, povišenim tonom
oglasi se Sifet.
“Šta sam pogrešno rek’o?”, unezgo-
đeno će D.
“Ti stvarno ne znaš?”, upita Sifet.
D. je slegao ramenima.
“Dobro. Možda i ne znaš. Sad ću ti
ispričat’ i nikada više da mi to pitanje
nisi postavio!”, Reče Sifet otresito, po- već i ženu, djecu, roditelje... Alkohol ti je “Zapamtit ću ti ovo...”, procijedi kroz
tom nastavi. sjeme svakog zla”, odbrusi mu Sifet. “Evo zube D.
“Mlad sam počeo piti. Još kao sred- ti šoljica čaja i nemoj da gnjaviš više o “Jednom ćeš mi biti zahvalan”, doda-
njoškolac. Isprva, bio je to naš mlada- piću”, nije se dao zbuniti Sifet. de Sifet i zatvori vrata. “Dok se sastaviš
lački bunt. Ono piva ili dvije... S rajom. D., poput malog djeteta, postiđeno, s pameti. Vidiš u šta si godine sprc’o...
Svi piju, ne mogu ja biti izuzetak. Onda uhvati šoljicu, prinese je ustima i otpihnu Ograničen da ne može više biti! Čuj nek’
sam se brzo zaposlio nakon srednje. Do- gutljaj. “Dobar ti je ovaj čaj, Sifeta”, reče. padne Olovo... Za degeneka...”, i dalje
bra plata. Nikad je potrošiti. U to vrije- Sifet se nasmiješi. “Nego, odakle ideš, je prilično uznemireno nastavljao Sifet.
me masovno su se otvarale kafane... Ono, ima li kakvih vijesti? Moj još niko nije
s posla pa u birtiju. Dobra muzika. Dobri prispio, sve je na liniji.” TAHIR DOLAZI S VIJESTIMA
drugovi. Dobre ‘druge’. Pojavili se štok i “Vode se borbe. Naši su napravili pro- “Nego, sinko, čitaj, pitaj, skitaj – pu-
votka... Rakija je bila dostupna na svakom tuudar. Bili su četnici ušli i kilometar... tuj po svijetu, upijaj dok si mlad... Da ne
koraku. Danima se nisam trijeznio. Jedno Sad su vraćeni negdje na pola puta. Iz- bi ’vako bulaznio pod stare dane ko ova
jutro došao sam prilično pripit na posao. među Kruševa i prvih kuća u Bakićima. budala. Nego, pitah li te kakva je situa-
Imao sam nekakve halucinacije i izgala- Vode se borba prsa u prsa. I ako padne cija kod vas?”, upita Sifet.
mio se na kolege. Napravili su zabilješku. Olovo, minirat ćemo krševe i ne mogu “Pitali ste. Ne znam na šta mislite?
Trebalo je da idem ili na disciplinsku ili dalje. Ovdje je sigurno”, reče D. Dobro smo”, odgovorih mu.
na liječenje. Odabrao sam ovo drugo. Šta “Jezik pregrizao dabogda... Mnogo si mi “Ništa... nego sačekaj...”, reče Sifet.
sam tamo sve vidio, mog’o bih roman na- pametan. A kad uđu u Olovo, zaposjednu Otišao je do male ostave. Donio je četiri
pisati. Nakon tri mjeseca, pustili su me. sve one kote, misliš li da ćeš moći na ovom konzerve graška. Potom ih je upakovao
Otišao sam kod sestre. Nisam želio kući mjestu ispijati čaj? S Memagića stijene bi te u ceker. Stavio je kažiprst na nos i tiho
biti sam.... Doći u iskušenje... Popio sam roko, kamen na kamenu ne bi ostao! Nego, mi rekao: “Nikome ni riječi od mojih o
lijekove. U neko doba noći probudio sam jesi li popio? Haj’ sad napolje, ne mogu te ovome ako se pojave. To je naša tajna.”
se. Vidio sam miša kako nagriza storu. Za- više slušat”, prilično oštro reče Sifet. Taman kad sam krenuo, na ulaznim
tvorio sam oči. Otvorio oči. Miš je ponovo “Ali....”, D. je pokušavao objasniti. se vratima pojavi Tahir, oficir. Sačekao
bio tu. Ne znam koliko puta sam ponav- “Nema ali..”, Sifet je ustao, otvorio sam da uđe. Bio je vidno neraspoložen. I
ljao, dok konačno nisam zaspao. Rekli su vrata i gotovo izgurao D. Sifet je to primijetio.
mi da je moguće da sanjam miševe... Bi- “Uranio, zoru prevario. Kako si mi,
jele miševe. Ujutro me probudio sestrin Ako dobije ovu bitku, Tahir-paša, ima li šta novo?”, upita Sifet.
plač.. Stora je bila uništena. Upitala me Tahir ga pogleda. “Ima...”, reče, pa potom
kako nisam ništa vidio ni čuo. Nisam joj neprijatelj će spojiti Ozren i napravi stanku, dugu, predugu.
uspio objasniti. Tad sam donio odluku, Romaniju dolinom Krivaje. Razmišljao sam da iskoristim trenu-
nikad više... Svaka pomisao na smrdljivu tak i da izađem. Kopkalo me je šta ima
kapljicu čini me frustriranim...”, reče Sifet. Osigurali bi rezervni koridor, reći. Potom je nastavio. “Zaustavili smo
“Ja to umjereno. Čaša vina je dobra za pored onog Brčanskog. četnike!”, reče, pa uslijedi nova pauza.
srce. To će ti svaki doktor reći”, odgovori D. “I šta je u tome loše, pa si tako smr-
“Hm... Čuj ti njega. Šta ti znaš? Dove- Slobodna teritorija bila bi knut?”, upita Sifet.
du bijeli mantil na TV, dobro ga plate, pa pocijepana. Tuzlanska regija u “Sedam je poginulih... dvadesetak ra-
pričaj! Sve krene s čašom. A i ta čaša, ko- njenih! Od toga, trojica teško!”, odgovori
liko štete načini zubima, jednjaku, želucu, potpunom okruženju. Više od Tahir. Oči su mu bile puno suza. “Mladi-
mozgu, kažu li ti to? Vidio sam dosta ta- milion ljudi bilo bi u nekoj vrsti ći. Najviše ovih iz Živinica, ‘Ose’. Kako
kvih, upropaštenih! S jednom čašom vina hrabri momci... Udarili su u odsudni
dnevno. I ne samo da su sebe upropastili, enklave. Ulozi su ogromni. čas... Sve gore vri…”, kazivao je Tahir. n

STAV 20/5/2022 61