Page 19 - STAV broj 278
P. 19

Dinko GRUHONJIĆ

          Šta to beše Srebrenica

          ĆILIM OD






          LJUDSKIH KOSTIJU







          Prilazi joj mlada aktivistkinja Helsinškog odbora s namerom da joj odgovori na gomilu
          pitanja. Postaje jasno da “manjinka” nije baš sasvim sigurna ni gde je Bosna, ni ko tamo

          živi. “Kada se to desilo, da li je to bilo onda kada je Bosna htela da se odvoji od nas?”, pita.
          “Ko je tu ubijen? Albanci?”, dodaje, pomalo bojažljivo, ali svakako radoznalih, bistrih očiju


            – Kako ti izgleda ova izložba?     Kada sam isključio mikrofon, devojka   bolne, jezovite krike žena i dece, u Poto-
            – Veoma je interesantna. Slike su zaista   s kojom sam razgovarao me pitala da li se   čarima odvajali muškarce od žena. Rodi-
          interesantne i treba ih videti.   jako osetio akcenat njenog maternjeg jezika.   telji su je očigledno brižljivo “čuvali” od
            – Zašto?                        Ona je iz Novog Sada, navodi, ali “akcenat   groznih saznanja. Možda su joj objasnili
            – Pa treba ih videti zato što su neobič-  se definitivno oseti, zar ne?”, pita bojažljivo,   i da je ona “manjinka” i da ti prokleti ra-
          ne slike. Znači, radi se o Srebrenici posle   nevešto glumeći bezbrižan osmeh. Kažem   tovi samim tim nisu “njihovi”. Možda je
          14 godina...                      joj da mi njen akcenat zaista ništa ne zna-  htela da mi poruči da je taj akcenat pravi
            – A znaš li šta se tamo desilo pre 14   či i da više marim za neke druge stereotipe   izgovor za potpuno neznanje o tome šta se
          godina?                           o devojkama iz “manjine” kojoj pripada.   to “veoma desilo” u Bosni.
            – Pa ne tačno, ali sad ću da saznam sve!  Naprimer, za one o njihovoj lepoti. Gleda   Pošto sam u međuvremenu postao dobar
            – Koliko godina imaš?           me zbunjeno.                       psiholog-amater za čitanje straha iz ljudskih
            – 27.                              Prilazi joj mlada aktivistkinja Hel-  očiju, nemam dilemu: ova devojka se plaši
            – Kada kažeš ne tačno, šta ustvari znaš?  sinškog odbora s namerom da joj odgovo-  svoga akcenta. Ne može protiv njega, a tako
            – Pa po slikama vidim da se nešto veo-  ri na gomilu pitanja. Postaje jasno da “ma-  bi to htela, barem u nekim situacijama. A
          ma desilo... Ali barem se nadam da ću sada   njinka” nije baš sasvim sigurna ni gde je   šta je razlog za njen strah, možemo samo
          da saznam nešto više o tome.      Bosna, ni ko tamo živi.            da zamislimo. Sigurno ne to što ju je neko
            – Koliko ste ti i tvoji drugari mogli   “Kada se to desilo, da li je to bilo onda   pohvalio u, recimo, gradskom autobusu u
          da čujete o Srebrenici u našim medijima?  kada je Bosna htela da se odvoji od nas?”,   Novom Sadu, kada je čuo taj “čudni jezik”
            – Pa nisu mnogo čuli o tome... Mislim   pita. “Ko je tu ubijen? Albanci?”, dodaje,   koji se u Vojvodini govori već 400 godina.
          da su jako malo informisani.      pomalo bojažljivo, ali svakako radoznalih,   Lako mi je da je zamislim kako odlazi
                                            bistrih očiju.                     iz Vojvodine i kako prolaze godine dok se,
                         *                     Palim cigaretu i jedva odolevam da se   u “matičnoj” zemlji ili u nekoj drugoj, ne
                                            ne umešam, slušajući mladu aktivistkinju   oslobodi tog pogleda strašljivog zamorca
            Ovaj dijalog vodio sam sa jednom od   kako joj pruža ne baš precizne odgovore o   kada počinje da priča. Lako mi je da za-
          posetiteljki akcije novosadske Omladin-  Bosni, o Srebrenici, o Mladiću... Uspevam   mislim kako uspeva sebe da ubedi da ona,
          ske grupe Helsinškog odbora za ljudska   da odolim pedagoškom pokroviteljskom   kao “manjinka”, nije ni bila dužna da zna
          prava. Mladi iz ove nevladine organiza-  porivu, sedam u auto i odlazim.   šta se to “veoma desilo”, zahvalna rodite-
                                               Još sam pod utiskom filma The Reader,
          cije odlučili su da svakog 11. u mesecu   koji sam konačno odgledao prethodne ve-  ljima koji su je “sačuvali”...
          organizuju izložbe fotografija, projekcije
                                                                                  Nije mi, međutim, lako da zamislim bu-
   Fotografija: Velija HASANBEGOVIĆ  Genocidu koji je počeo 11. jula 1995. go-  da opečem cigaretom, što me povratilo iz   nih grobnica dok im roditelji lažu da je reč
          filmova i razgovore o Srebrenici, uvere-
                                                                               dućnost postgenocidne dece koja se igraju
                                            čeri. I sada još ova epizoda s izložbom o
                                                                               na ćilimima satkanim od kostiju iz masov-
                                            Srebrenici. Vozeći, uspeo sam samog sebe
          ni da mladi u Srbiji veoma malo znaju o
                                                                               o skupocenim persijskim sagovima.
                                            razmišljanja. Shvatam da odavno više uop-
          dine. Akciju će organizovati, kažu, sve
                                                                                  Ili, što bi pesnik predgrađa Balašević
                                            šte nisam iznenađen kada čujem da neko u
          dok Ratko Mladić ne bude izručen Haš-
                                                                               rekao: “(...) crne senke što se gnezde u lju-
                                            Srbiji ne zna čak ni da se desio Genocid, a
          kom tribunalu. Navode da se plaše da će
                                                                               dima nadleću me kao gavrani... Nekada
                                            kamoli pojedinosti o Srebrenici.
          ovaj projekat potrajati, iako su se za ovu
                                                                               sam putovao po mesecu... Kroz vilajet pun
                                               Više me boli taj bistri i stidljivi pogled
          priliku potrudili pa izradili fotomonta-
          žu Mladića iza rešetaka i s robijaškom
                                            devojke koja se pomalo plaši svog akcen-
                                                                               hajdučije... A sada me oči ljudske plaše više
          kapom na glavi.
                                                                                                              n
                                                                               nego vučije...”
                                            ta. Ona je imala 12-13 godina kada su, uz
                                                                                                    STAV 2/7/2020 19
   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23   24