Page 57 - STAV broj 361

Lužani na desnoj, Osik uz Zujevinu, Stup
uz Dobrinju, Vrutci na samom vrelu Bo-
sne, pa dalje uz brdo Dobroševići i Miha-
ljevići, i Latice, i Bojnik, sve potaman za
miran i nenametljiv život.

TULJENJE ROGA
Potomci onih Mihaljevića, Dobroševića
i Latičića, vlastele koja je službovala kod
kneza Pavla Radinovića i njegovih sinova,
nadgledajući u njihovo ime prostrana ima-
nja i mnogobrojne kmetove, koji su lomili
kičmu za plugom, za ralom i za motikom,
oni bi se pentrali uz stablo onog hrasta.
Uzvirali bi se navrh krošnje i odozgo, sje-
dajući na dasku zakovanu u rašljama izme-
đu najviših grana, puhali gore u rog. Pu-
hali su silovito, svom snagom, da se odjek
tuljenja roga prelamao na Ilinjači, ondje
gdje Željeznica izlazi iz Kanjona, vraćao
se nazad, udarao u Golo brdo i cijedio se
niz čelo Igmana i dugo se njihao nad do-
linom. Sve bi se u tom trenu zaustavilo i
zamro bi svaki glas. Kmetovima, koji bi
dizali glave od crnice, uspravljali se i bri-
sali znojem orošena čela, činilo se da se ni
ptice ne glasaju. Ostavljali bi svoje alatke
nasred polja, napili se vode i kretali ova-
mo, da se skupe oko hrasta i da vide šta im
to ima reći njihov plemenski starješina.
Dok su hodili ovamo, rojiše se njiho-
vim glavama mnoga pitanja puna briga.
Prvo, drhteći od srdžbe i straha, pomi-
šljaše da ih to pozivaju u rat pa će tražiti
od njih najkršnije sinove, a vraćati im iz-
masakrirana tijela i spodobe izludjele od
užasa, da ne znaš šta je gore. Otresali bi
glavom kao da žele zbaciti sa sebe te uža-
sne misli pa bi pomišljali na to kako se
neko po svoj prilici odmetnuo i sada ga
treba javno kazniti pa ih zovu da svjedoče
i da mu sude svojim pogledima i da pam-
te kaznu dovijeka i da im nikada ne pa’ne
na pamet da učine bilo šta slično, ali bi ih
i od takvih misli brzo spopadala ljutnja,
pa bi se potajno pitali da možda vlastela
nije zadovoljna njihovim zalaganjem pa
će biti povišena dražba. Možda Pavlovići-
ma, koji stoluju visoko gore u Hodidjedu,
treba dati koji dan najma za obnavljanje
gradskih bedema, možda treba popločati
kakav pokvaren put, pa će boljari od nji-
hovih sedam dana tražiti jedan, dva, tri...,
pola im života uzeše na taj način.
Uglavnom, nisu voljeli zvuk tog roga.
Malo je donosio dobrih vijesti, a i one bi
se, gotovo redovno, pretvorile u ljutu ne-
volju. Eto, lani, kada se ostarjelom gospo-
daru rodi nasljednik, do podne se puhalo
u rog. Poslije se tri dana udari u slavlje pa
im propade sijeno pokupljeno u prepelice,
pokisnu sve i struhnu se da nije bilo ni za
prostrti pod blago. Tako im sva ona sve-
čarska veprovina i srnetina, i krčazi vina,
i hiljadu kola, udariše na nos. Zato, kada

STAV 4/2/2022 57