Page 71 - STAV broj 353

KRIVO SRASTANJE

(Ne) ostajte ovdje

PRIČAJ O SVEMU,

SAMO NE O UGLJU

Da, da, fin momak... Šteta što je ostao u Tuzli, odavno je trebao otići,
jer ostane li ovdje, a veli da mu ni plaća nije bogzna kakva, otet će mu
se ni u šta najbolje, najproduktivnije godine, zaglavit će u ovoj mrtvaji,
žabokrečini, živom blatu ustvari, a poslije će se hvatati za glavu, žaliti
Piše: za propuštenim prilikama, mladošću koja je nepovratno prohujala, ali
Sadik IBRAHIMOVIĆ prekasno, moj brate, prekasno...

tojim s komšijom E. kod njegove I dalje šutim. – Rekao si mu sve ovo?
avlijske kapije. Dan je prohladan, – Pisali smo zahtjeve, molbe, petici- – Ama, jok! Raspamećen jesam, ali
Svjetrovit, a on, kao i uvijek, oskudno je, kucali na bezbroj vrata, govorili da je ne baš toliko. Naprotiv, hrabrio sam ga
odjeven. Nudi me cigaretom. Uljudno od- nužno potrebno zamijeniti kompletnu i poticao da napravi taj iskorak, blago,
bih, znam kakav smrad puši, i dodadoh da vodovodnu infrastrukturu, da smo u opa- očinski, a ovo o čemu pričam to je, ona-
pokušavam prestati. Ne reče ništa. Zapali snosti, i od prekida vodosnabdijevanjem ko, među nama. Uostalom, rekao mi je
cigaretu, odbi dim i zagleda se niz mahalski i od podzemnih voda, ali niko ništa, ni da je takav iskorak već napravio, da se
sokak. Šutimo. Gledam u njegovo staračko, prstom da mrdne. Za godinu-dvije ulica sprema za odlazak u Švedsku ili Dan-
ispaćeno lice. Svašta se na njemu može išči- će biti uništena. I šta onda? Ko će nam i sku, nisam dobro čuo. Ipak, tužno je sve
tati, brige i deverati ponajprije. Znam da kako dopremiti ugalj, drva ili nešto tre- to, zaista tužno.
nema dovoljno ogrjeva za zimu, baš kao ni će, peto, deseto? Ne vozim se taksijem, – Šta?
ja, baš kao ni ostali u mahalskom sokaku. ali čuo sam od drugih da taksisti prevr- – Da se radujemo odlasku naše dje-
Otud šutnja, obostrana, teška, mučna, jer ću očima kad im se kaže kamo trebaju ce u tuđinu.
obojica to dobro znamo, nikakve fajde od voziti. Ili čak neće da voze. I u pravu su, – Izgledam li razdragano?
ljutnje, bijesa, jadikovki... Naprosto, tako je ne bih ni ja. – Pa i ne baš. Izvini, pretjerao sam.
kako je i ništa se, osim nekim čudom, u do- Ništa ne rekoh. – Nisi. Samo si ovim pričama pokušao
gledno vrijeme promijeniti neće. Uglja nema. – Vidio sam jučer tvog sina – opet će. pobjeći od sebe, od muke koja te izjeda.
Dok šutimo, dok E. netremice gleda u – Navratio je nakratko do mene. Raz- – Shvatio si?
raskopani i nezakrpljeni mahalski sokak, govarali ste? – Odmah.
ipak sam ljut, preljut, jer institucionalno – Jesmo. Fin, pristojan momak. I kao – Pa, šta ćemo?
mrcvarenje odavno ojađenog naroda na- dijete je bio takav. – Pričat ćemo o svemu, kao i obično,
stavlja se još žešće, još nemilosrdnije, a – Hvala. samo ne o uglju.
pomislih i to da nam... – Da, da, fin momak... Šteta što je ostao – I to će nam pomoći?
– Raskopaše nam sokak. Nastave li u Tuzli, odavno je trebao otići, jer ostane – Neće, ali makar nećemo dosipati sol
ovako, a hoće, ništa od njega neće ostati, li ovdje, a veli da mu ni plaća nije bogzna na otvorenu ranu, i tvoju i moju.
možda tek pješačka staza – reče. kakva, otet će mu se ni u šta najbolje, naj- – Da, tačno, nikakve fajde od takve
Šutim. produktivnije godine, zaglavit će u ovoj priče, a zimu ćemo valjda preturiti neka-
– Dođu, iskopaju rupu, zakrpe truhlu mrtvaji, žabokrečini, živom blatu ustvari, ko preko glave. Je li tako?
vodovodnu cijev, vrate zemlju nazad i odu. a poslije će se hvatati za glavu, žaliti za – Nadam se da jeste. I daj, živ bio,
Pet-šest dana poslije ista ta zakrpa popusti, propuštenim prilikama, mladošću koja je utopli se već jednom! Smrzavam se dok
prosvira, ili se pojavi nova napuklina, a oni nepovratno prohujala, ali prekasno, moj te gledam tako razgolićenog.
opet udri, kopaj, krpi. I tako godinama. brate, prekasno... – Hoću, hoću, evo, odmah odoh. n

STAV 10/12/2021 71