Page 69 - STAV broj 307

polahko u stolici, naginjem se da vidim ci- – Hajde, brate, eno kombi čeka, poku- – Šta Miralem, Begane? Šta se desilo,
jelu cestu. Husein za tren prestaje kuckati pit ćemo sve što je došlo jutros na odmor. bolan, reci, Božiji čovječe?!
i podiže glavu. Ponovo gleda ka Beganu. Stari Husein stoji i šutke ih gleda. Mi- Began ponovo kao da uzima zraka.
– Je l’ ono tebe neko doziva, Bego? ralem ljubi majku i grli oca: – Eto, stari, – Miralema tvog dovezli, Huseine.
– Ne znam, čujem, al’ ne mogu vidimo se, ako Bog da – govori tapšući Miralem je poginuo.
razaznati. oca po leđima. Husein se zateturo. Hvata se za ogra-
Uskoro se iza krivine pojavila Idri- Mati je plakala na pragu dok je izla- du da ne padne.
zova najmlađa kćerka. zio na kapiju. Husein mu dovikuje drh- – Šta, bolan, poginuo, šta pričaš,
– Ooooo, Begooo, Beganee – zvala je. tavim glasom: – Čuvaj se, dijete, čuvaj se! Begane?
– Evo me, bona, tu sam, kod Huse, Miralem maše rukom ulazeći u kombi. – Stani malo, Huso, de malo sjedi.
šta je bilo – prekida je Bego. Husein gleda za kombijem koji od- Husein ga odguruje i brzo kreće gore
Zadihana, naslanja se da uzme zraka. miče iza krivine. Gleda zatim u ženu. prema komandi. Pred komandom je neko-
– Poslo me kapetan Idriz. Eno ti do- Majka plače. – Jami, bona, vratit će se, liko ljudi. Svi se okreću i gledaju ga dok
nijeli tvog Adnana ranjenog, ne da prići ako Bog da. Da uzmemo abdest i klanja- ulazi i viče: – Gdje mi je dijete?!
nikome, traži tebe. mo, a ti hajd onda idi tamo do hadžinice, Uspijevam malo pružiti korak, toli-
Began u šoku skače s Huseinovih ste- vidi kako je, javili su da je Adnan ranjen. ko da sustignem Huseina pred samom
penica i kreće uz cestu. A onda se okreće: Uzimam zalogaj sira i komad pšenič- komandom. Jedan od ljudi mu prilazi:
– Je l’ ga plaho ranilo, šćeri? ne pogače. Zalijevam gutljajem mlijeka. – Stani, Huso, sjedi malo ovdje.
Cura, još naslonjena na ogradu, klimne Palim zatim cigaretu i nastavljam posma- Huso ga presijeca pogledom: – Go-
glavom: – Govori on, al samo tebe traži. trati mahalu. Svi su užurbani, a popodne vori, bolan, gdje mi je dijete?!
Began se okreće, žurno nastavlja i jedva prolazi. Čovjek šuti gledajući ispod kuće. Hu-
brzo zamiče za krivinu. Husein se šeće tamo-amo po avliji. sein mu prati pogled. Vidi tri tijela po-
Husein othuknu. Taman što je kre- Nešto mu ne da mira. Ulazi u hodnik krivena dekama. Otrgne se i kreće pre-
nuo u kuću, začu kapiju kako se otvara. da pogleda na sat. Prošlo je pet. Gore na ma breskvama kraj kojih leže. Iako su svi
Okrenu se i ugleda Idriza. Glavici odjekuje poput ljetne grmljavi- potpuno pokriveni, prepoznaje Miralema
– Selam, Huso, kako si? ne. Huso navlači cipele i izlazi na kapiju. i sklanja deku.
– Dobro je spram godina, dijete. Kreno Nekuda kreće a da ni sam ne zna kuda. Naslanjam se na ogradu. Guši me u
u kuću da zovnem hanumu da priđe tamo I ja polahko ustajem i krećem. Svaka- grudima. Ne osjeća više bol ni u leđima
do Rabije, javiše, ranilo Adnana njihovog. ko sam mislio ići jer me bol u glavi nije ni u glavi. Sav sam utrnuo. Mislim samo,
– Jest, Huso, sad sam poslo po Bega- popuštala. Idem nekoliko metara iza nje- Allahu milostivi, kolika je sad Huseino-
na. Adnan traži da vidi oca, a bit će on ga. Bol u leđima i glavi i dalje je jaka. Pe- va bol, može li se s njom ijedna bol na
dobro. Izgubio je mnogo krvi. Evo sad će desetak metara od komande Huso ugleda svijetu mjeriti?!
ih sanitet za Tuzlu voziti, samo da ih pre- Begana kako ide prema njemu. Ne čeka Miralem kao da spava. Husein ga mi-
viju. Ranilo nam je osam momaka, Huso. da stigne do njega, pita ga kako je Ad- luje po glavi, sklanja mu smeđe uvojke
Nakastile komšije da prođu danas. Zato nan. Began zbunjeno zastaje, kaže da je s čela. Grca u bolu dozivajući sinovlje-
sam i došo po Miralema. Adnan dobro, da su ga previli, priključili vo ime. Ponavlja, držeći njegovu ruku:
Samo što je progovorio, Miralem se na infuziju i odvezli za Tuzlu. – Dijete moje, uh, dijete moje!
stvori na vratima. – Pa šta si se onda ukopo tu, fala Alla- Vjetar iznad njih zaigrao se u kroš-
– Ko je to ranjen, komandire? hu kad je tako?! njama breskvi i u trenu sasuo hiljade
– Adnan, Suad i još nekoliko momaka. Began i dalje stoji i bulji u Husei- latica behara. Husein stišće sinovljevu
Miralem je visok i jak momak. I njega na. Potpuno je izgubljen. Onda jedva ruku na svoje grudi, a gore na Glavici
smo upoznali ispred saniteta rano jutros. progovori. i dalje odjekuju snažne detonacije. Po
Pomagao je da se neki lakše povrijeđeni – Tebi, Huseine, nije još javljeno? njihovom ritmu sipaju breskve behar
vojnici smjeste u prve kuće do komande. – Šta mi nije javljeno, hadžija, šta se po šehidima.
– Evo me, Idrize, samo čizme da desilo, govori, bolan? Tu sam se večer vratio na liniju na
uzmem. – Miralem tvoj, Huso. Visokoj Glavici. n

STAV 21/1/2021 69