Page 59 - STAV broj 145
P. 59
– Kaže da dođemo ponovo nared- Pred skromnom, prizemnom kućom, iz koje je
nog četvrtka – reče M. suho dok se vo- odzvanjao smijeh i graja djece, dočekuje nas domaćin,
zimo kući. glava kuće. Srdačno nas pozdravlja. M. i D. ostaju
u kući, a domaćin i ja idemo ka autu. S baterijskom
– Ne čudi me, nije te dovoljno ošišao. lampom u ruci, domaćin ustvrđuje da remen jeste
– Znam, dijete, znam, ali šta mi je pukao, ali i da je hladnjak probušen
činiti, šta?
– Ništa. Svako stanje ima svoju su- zamolio za pomoć. Ubrzo, ugledao sam Nego, hajde da mi prvo večeramo. Ne
protnost, pa tako i njegovo. I ne vodi ga siluetu žene s fenjerom u ruci. Korača- brini, imam rješenje za vas – reče i po-
više ovakvim lupežima. Neka vrijeme la je prema meni. Svjestan da ću je pre- tapša me po leđima.
učini svoje. Vrijeme je dobar lijek. Isto plašiti, izdaleka je pozdravljam i objaš- I bi večera, kahva, ugodan razgovor,
tako, pokušat ću nagovoriti ga da potraži njavam ko smo, odakle smo i šta nam smijeh djece, uspavljujuće pucketanje
stručnu pomoć. Bit će on dobro. se desilo. Ona mi prilazi, mirno sluša, suhe grabovine u starinskoj peći i, na
– Daj Bože – prošaputa i tegobno i poziva nas k njenoj kući, da se odmo- koncu, domaćinov prijedlog da uz-
othuknu. rimo, predahnemo, a nekakvo rješenje, memo njegov automobil, “Stojadin”
Po izlasku iz Gradačca, M. s magi- veli, već će se naći. također, vratimo se narednog dana i
stralnog skreće na makadamski put. preuzmemo M. auto kojeg će on do
Pitam ga zašto je skrenuo i kamo smo Pred skromnom, prizemnom kućom, tada osposobiti.
pošli, a on mi veli da dobro poznaje ove iz koje je odzvanjao smijeh i graja dje- U povratku, ja sam vozio i do Tuzle,
krajeve i da je put kojim se vozimo kra- ce, dočekuje nas domaćin, glava kuće. pod snažnim dojmom svega što smo
tica do Srebrenika. Umoran od njegovih Srdačno nas pozdravlja. M. i D. ostaju doživjeli, nismo progovorili ni riječ,
gluposti, šutim i kiptim od huje. Dese- u kući, a domaćin i ja idemo ka autu. S osim autističnog D., koji je, nenadano i
tak minuta poslije, u mrklom mraku i baterijskom lampom u ruci, domaćin zvonkim glasom, rekao: “Ovo je prava,
usred guste šumetine, gase se lampice ustvrđuje da remen jeste pukao, ali i da moja Bosna i ovakvi ljudi istinski su li-
na instrument-tabli. Znao sam da je re- je hladnjak probušen. jek. Neka ih poživi dragi Bog”, a M. i ja
men pukao i da je vožnja završena. M. s olakšanjem smo se pogledali. n
bjesni, pjeni, psuje na pasija preskakala, – Večeras ništa ne možemo uraditi,
ja, opet, izlazim iz auta i koračam pravo tek sutra. Ja ću to popraviti, sitan kvar.
ne bih li u nedođiji u koju smo zabasali
naišao na čovjeka, kuću, selo, bilo šta, i
STAV 14/12/2017 59
