Page 73 - STAV broj 315

APOKRIFNI FRAZARIJ

Živi sarajevski zodijak

GOVORUŠ I

NEGLEDUŠA

Piše:
(tramvajska priča)
Irfan HOROZOVIĆ

Kakvo jutro... Stariji sam od tolikih koje sam smatrao svojim
učiteljima. Svi su mrtvi. Ili bar većina. Jer, dosjetio sam se
jednog ili dvojice koji bi mi mogli još nešto reći. Neki su već
hiljadama godina mrtvi. I bili su mlađi od mene u trenutku svoje
smrti. Šta sam iz svega toga naučio? Očigledno ništa.

emaju svi gradovi tramvaj. Oni što mi je već odavno jasno. Da je sve zavr- jesam li ga zaista vidio. Obični bosanski
koji ga imaju nisu ga ni svjesni. šeno. I da sam ja dio tog kraja. Kraja koji se konj, njuške zaburene u kišu, kao da je pije
Tramvaj zvani Žudnja. Ili Sken- nikako ne želi dokrajčiti. Zato sam opet u dok ona pada.
Nderija. Baščaršija. Ilidža. Tako je tramvaju. Nisam vidio konja. Bio je to prvi Prosjakinja. Činilo se da me poznaje.
to. Niko nikog ne zna, a ipak se u tramva- jutarnji prolazak. Mogao sam pretpostavi- Kad je pružila ruku, nije me više gledala.
ju, nakon nekog vremena, svi poznaju. Sve ti da će se tog dana događati sve drukčije Drugom je rukom grlila djevojčicu u naruč-
je tu moguće. Čak i vidjeti ljude kojima si nego inače, ali na samom početku nije bilo ju. I prestala izgovarati smišljene rečenice
dao imena, a oni, naravno, ne znaju da se vremena za razmišljanje. Čak ni za slutnju. koje su poput intimnog govora putovale
tako zovu. Prosjakinje, prosjaci i neki da- U trenutku kad sam se naviknuto okre- od uha do uha u tramvaju. Onog uha koje
leki poznanik pun iracionalnih savjeta za nuo prema onoj strani gdje je bio konj, iz ih je željelo čuti. Čula se samo jedna riječ:
sve koje poznaje. A nema kog ne poznaje. dubine tramvaja nahrupile su tri žene gla- “Sadake?”
Govoruš. Ušao je u tramvaj i gotovo mi sno razgovarajući i posve su popunile ne “Sadake... sadake... sadake...” – putovalo
stao na nogu. A onda je počeo govoriti. Ličilo samo prozor nego i prostor ispred mene, je kroz tramvaj sve dok nije izišla.
je to na nepripremljeni, neuređeni politički tako da sam jedva disao. Sljedeći put kad sam je vidio, sutradan
govor. Sve što se moglo vidjeti kroz prozor Kad su izišle, sve tri (sigurno su tako i možda, nije izgovorila ništa. Nije ni pru-
bilo je povod za brzi, neurotični pomalo ko- ušle?), i u tramvaju se moglo disati, vidio žila ruku. Samo me je pogledala. I tad sam
mentar. I sarkastični. Obraćao se nikome sam zelenu kuću na vrhu brda i znao sam shvatio ono što je doista mislila u tom tre-
i – meni. I gledao me nekako saučesnički, da smo od konja udaljeni najmanje tri sta- nutku. Nije to bilo ništa posebno. “Udijelio
kao da me poznaje. Iako mi se činilo da ga jališta. Ne znam volim li tramvaj, ali sva- si mi prvi put sve novčiće koje si imao u
nikad prije nisam vidio. Neko se nasmijao. ki put ulazim u nj kao da se vraćam kući. džepu, a sad se praviš da me ne vidiš. Zato
Jutros sam trčao za tramvajem. I to zbog Izgovorio sam samo prve dvije riječi. što ti je neprijatno da me pogledaš...” To je
žene koju sam vidio u njemu. Uspio sam Ostalo je odjekivalo u meni. A lijepo lice bilo sve. To je mislila. A ipak mi se sve u
stići i ugurati se u posljednjem trenutku. ispred mene bilo je razočarano. Kao da se tom trenutku učinilo kao čudo. Poznanik.
Stajao sam tako zadihan, baš iza žene za pokajala što je kazala to što je upravo kazala. I tako sam sjedio i vozio se na tom neobič-
koju mi se učinilo na ulici da je poznajem “Izgleda da ti zaista voliš tramvaje?” nom sarajevskom vrtuljku.
odnekud. Kao da sluti o čemu razmišljam, Poznavao sam je godinama, ali dugo je – Sjediš i razmišljaš?
okrenula se. I pogledala me nekako neza- nisam viđao. Sve dok nisam počeo uskaki- – Samo sjedim.
interesirano. Rekao bih čak ravnodušno. vati u tramvaje i voziti se tamo-amo. Onako Odgovorio sam kao u onoj poznatoj do-
Bila mi je posve nepoznata. Doimala se kako mi se činilo da je potrebno. sjetki, pomislih.
nepoznata čak i sebi. “Ne znam.” – A kako ti je onaj rođak...
Kakvo jutro... Stariji sam od tolikih Okrenula se i zagledala kroz prozor, kao – Ne znam.
koje sam smatrao svojim učiteljima. Svi da vidi stvari koje su povezane s njenim ži- Činilo se da je postao zabrinut. Šta će
su mrtvi. Ili bar većina. Jer, dosjetio sam votom. Kao da se podruguje načinu na koji sad sa svojim savjetima?! I lijekovima iz
se jednog ili dvojice koji bi mi mogli još ja gledam kroz prozor tramvaja, pomislih. svete knjige.
nešto reći. Neki su već hiljadama godina I nismo više progovorili ni riječ. Čak mi Govoruš i Negleduša i dalje se nisu
mrtvi. I bili su mlađi od mene u trenutku se nije ni nasmiješila dok je izlazila. Put- gledali.
svoje smrti. Šta sam iz svega toga naučio? nica među strancima. Konj u kiši. Gledao On govori i ništa ne vidi. Ona ne gle-
Očigledno ništa. sam kroz prozor. Prolazile su zgrade, ljudi, da i sve vidi.
Samo to da se vrtim na ovom sarajev- natpisi. Kišobrani. A onda konj. Bio je to A živi sarajevski zodijak i dalje nas za-
skom ringišpilu i pokušavam shvatiti nešto samo trenutak, tako da nisam bio siguran pljuskuje svojim vizijama. n

STAV 19/3/2021 73