Page 51 - STAV 67 16.06.2016

STAJALIŠTA

UOČI PETKA
Doći u vinklo

KOLIKO

TI JE HATMA

Kad sam se tek zahodžio, nisam učio hatme. Pravio se
Piše: pametan, pa neću da učim “za pare” jer je to grijeh. Ali bio mi
Samedin KADIĆ
u džematu jedan Osman od Tešnja koji mi je vršio pritisak. A
bio ters čovjek, da Bog sačuva. Ostali su se navikli da im hodža
ne uči hatme i Jasine, ali Osman jok. Počeo hodati po gradu i
pričati kako sam vehabija, kako mijenjam vjeru, kako ukidam
običaje, ne radim svoj posao, ne poštujem džematlije

ovem se Esed i bio sam dugo U životu je ključna stvar disciplina. ga i velim mu da sam proučio hatmu, ali
efendija u jednom sarajevskom Gdje god da sam išao, uvijek sam učio nema-Boga-sem-Allaha da ću uzeti pare.
džematu. Rekorder sam po pro- Kur’an. U tramvaju, dok čekam ezan, A on zastade, pocrveni k’o da će proni-
Zučenim hatmama tokom jed- pred večeru, za televizijom. Sahifa – sa- jeti jaje, pa vrisnu. Stade da galami po
nog ramazana. Petnaest. Pitate se kako. hifa. Uhar je. I ne okrenem se, hatma le- džamiji, da se hvata za glavu: “Znaš da
Sa’ ćete čut’. gla. Tako da sam uvijek poneku imao u nije džaiz dok se ne plati, hatma legne
E, ko kaže da se hatme isplati učiti, pričuvi. Kad naruče, samo je izvučem iz tek kad se daju pare. Je li ti misliš da sam
vala laže. Šta je sto, sto pedeset maraka, ladice, frišku, kao da sam je sinoć zavr- ja neki miskin”, i slično. Vidim da će se
za onoliki trud. A nekad je kurban davan šio. Tako sam i mogao predati onih pet- stvari izmaći kontroli, pa ga uzmem za
za hatmu. Koji samo kleti harf treba pro- naest hatmi. ramena: “Stani, Osmane, eto plati, nije
učiti. Oči da ti ispadnu. Laloke ti otrnu. A kad ih predajem, a svi uglavnom problem.” Bogami se Osman smiri, te
I još nešto prigovaraju: hodže ovo, hodže žele uoči Lejletul-kadra, izvučem iz džepa me upita: “Koliko ti je hatma?”
ono. Pa što sami ne uče sebi i svojima!? spisak, dug kao račun kad idem sa ženom K’o da me maljem zviznu. K’o da mi
Kao da, bogami, hodže nekoga tjeraju da da se mjesečno namirimo. Pa stanem na- zabi dijabolu u debelo meso. K’o da mi
im naručuju. Ja sam za to da se svakome brajati ko s ovog svijeta kome na onom opali klempu na mrazu. “Kako, Osma-
plati njegovo hise. Hoćeš hatmu – plati. svijetu šta poklanja. ne, misliš koliko mi je hatma? Pa to je
Hoćeš Jasin – plati. Hoćeš tevhid – plati. Ali, kad sam se tek zahodžio, nisam Kur’an, ne možemo se oko toga cjenkati.”
Molim lijepo. Kad ste levati – platite. Što učio hatme, trebalo mi je jedno godi- Opet poče budala da galami: “Sve ima
sami ne učite, ko vam brani? na da dođem u vinklo. Pravio se pame- svoju cijenu. Svi budale samo ti poštenja-
Ne znate vi kakvog svijeta ima i šta tan, pa neću da učim “za pare” jer je to čina! Reci koliko je ili idem u Medžlis da
sve ne izvolijeva. Prouči mu ovo, prouči grijeh. I nisam učio dugo vremena. Ali te prijavim.”
mu ono. Pa žena mi priča kako je jedan bio mi u džematu jedan Osman od Teš- Dignem ruke u znak predaje: “Daj
medžlis poslao dvije svoje uposlenice na nja koji mi je vršio pritisak. Njegovu su koliko ti je od srca.”
određenu adresu da prouče mevlud. Do- hatmu tradicionalno predavali uoči Lej- “Nemoj mi ‘od srca’, sve je od srca i
čekala ih je postarija hanuma i srdačno letul-kadra i, kako ja nisam želio učiti, ništa nije od srca. Nego reci koliko da pla-
uvela u stan. A tamo niđe nikoga. Pože- počeo mi praviti probleme. A bio ters tim i da idem za svojim poslom!”
ljela hanuma da neko prouči mevlud njoj čovjek, da Bog sačuva. Ostali su se na- Vidim da će mi manijak haos napra-
samoj, samo za njenu dušu, da ga pre- vikli da im hodža ne uči hatme i Jasine, viti. I sasječem stvar da lakše svarim svo-
sluša natanane, bez ženskih razgledanja, ali Osman jok. Počeo hodati po gradu i ju sramotu.
bez dječije vike i pospanih staraca, da joj pričati kako sam vehabija, kako mijenjam “Eto, daj koliko si nanijetio kad si
odjekuje kroz prohujali život. Zavalila se vjeru, kako ukidam običaje, ne radim krenuo iz kuće.”
u fotelju, poklopila ruke na prsima i za- svoj posao, ne poštujem džematlije, ne Osmanovo lice izgubi žestinu, skupi
tvorila oči… Eto, šta ne mora sve insan znam s ljudima, i šta sve ne. Vidim da oči, a nozdrve mu se proširiše da kroz njih
raditi. I onda kažu: “Džaho livo repa”. će mi manijak napraviti problem, ostat upumpa mozgu neophodni kisik. Lagano
Ne radi se, ljudi moji, o tome. Svakog ću bez posla, a ona mi makanja u kući, je mahao glavom kao da pomjera zrna na
treba nagraditi za trud, i to po moguć- pa ga zovnem i kažem da ću mu završiti brojalici. Pa podiže obrve i seljački podo-
nosti prije nego što se znoj osuši. Bez tu hatmu. I proučim, ali stvarno prou- zrivo odbi ponudu:
toga bi se svijet srušio. čim. I kad je bilo da se predaje, zovnem “E, toliko je puno.” n

STAV 16/6/2016 51