Page 64 - STAV broj 375

DRUŠTVO

na muku jer, kako su gladni i umorni i
užuljani, najrođenijeg bi zubima zada-
vili. Niko njima u lice neće govoriti da
nemaju hrabrosti ni za onoliko koliko je
se pod dimijama krije. Jedva suzdržava-
jući bijes i ispod oka pogledujući na one
prve koji odnekud dovedoše među njih
tu ženu što se bije na ključkom gradu s
Austrijancima hrabrije od svih, govorahu
oni da bi najpametnije bilo da se vrate na
Vrtoče, pa da zaviju prema Krupi i da se
dolje biju uz krupske harambaše. Na to
im oni prvi uzvraćaju da nikakve vijesti
nemaju od Krupe i Badnjevića, niti znaju
šta je s gradom, da li su se i oni predali.
To raspaljuje srdžbu kod ovih drugih pa
im zlobno kazuju da su k’o babe, imaju
vijest o Ključu i ključkim dimijama, pa
pljuvahu na pod, a nemaju vijest o Krupi
i Badnjevićima. I nastavljaju, više sami
za sebe, da će, ako se Krupa predala, pro-
dužiti do Jezerskog. Otuda, ako ustreba,
do Todorova, do Bile Stine, do svakud,
samo da pošalju glasnike Hasanu Salkiću,
Ahmedu Musiću i Ibrahimu Medineliji,
koji su se povukli u Pećka brda i ondje se
biju kao lavovi. Treći pokušavahu smiriti
ove dvije struje, između kojih sve žešće,
još otkako ostaviše iza sebe Bihać, plamte
varnice i ne sluti na dobro. Oni govora-
hu da je možda najbolje da se spuste do
Ostrovice, i do Havale, i do Orašca, jer
ondje će imati dovoljno vremena da se
pripreme za odbranu.

VOJSKA POD BILAJOM
Da se između tih dviju vojski koje
padoše pod grad Bilaj na vrijeme ne po-
javi jedno pismo, čini se da bi se i ono
malo vremena od tri i po stoljeća što le-
žaše između njih samo od sebe rastvo-
rilo pa bi se susreli u razvrijemljenom
prostoru ovih zidina i međusobno se
poklali bez imalo milosti. Ljeto je gos-
podnje 1573. godine, nad Unom miriše
lipa, a “vsi bihaćki soldati, pišci i konici,
porkulabi okolašni” pišu “umnoženomu
i uzveličenomu gospodinu Jobstu Jože-
fu Fraturnaru, slobodnomu gospodinu
od Turna i Križa i erbu Goričke kne-
žie” i “vićniku lokutunentu i namisni-
ku jeneralstva kapitanie vsih harvackih
i primorskih pokrain, kapitanu Uskoč-
komu, gospodinu nam vazda milosti-
vom budi dan”. Javljaju, dakle, bihaćki
vojnici kapetanu Josipu barunu Turnu
“da su bili odovle na put u martaloziju
prošli tri junaci: Filip gospodina Šarara,
Tačno trista pedeset godina poslije, ali sada sa suprotne strane, Jurak – Vikšin brat, i Jurak drugi, kne-
izranjavana i odrpana, pojavi se jedna sasvim druga vojska i za Gašpara Križanića sin. Ter su bili na
onu stranu Belaju prošli, pak odonle doli
pade po Bilajskom polju. Sve je izgledalo kao da se historija niže mimo Krupu u Kamengrad, ter na
prevratila i kao da će se sve ono što se bilo kada dogodilo u istini povidaju, da su nikuliko dan oči-
ma gledali prez prestano veliku voisku
vremenu i prostoru sada ogledati u vlastitoj suprotnosti. s oružjem i zastavami, pišce i konike od

64 13/5/2022 STAV