Page 65 - STAV broj 359

Sahibija bola nije u stanju o tome razmišljati. Pazi!” Jer, kada plod sazri i ispuni ljusku,
/On, Zejd, u drugoj je situaciji; on trpi udarac (bol, dert), ona postaje vrlo tanka i puca.
pa da ovako kažemo: Dolaze udarci sudbine, onaj koji trpi /Ashabima koji su razumjeli Kur’an, kada se otkrila misao i
nema vremena o tome da misli, da mu sada neko razglaba o mudrost Kur’ana, to im je toliko napunilo duše, srce i pamet da
nečemu besmislenom, uvodeći ga tako u raspravu. A evo i mi su zanemarili riječi i formu zadivljeni sadržajem. Srž Kur’ana
smo se upustili u tu temu, jer se stalno nameće da progovo- (magz), njegova unutrašnja strana, zasjenila je kod njih vanj-
rimo koliko možemo. Vidjeli smo, Mevlana neće dalje da go- sku stranu./
vori o tome, jer onaj koji trpi nema vremena o tome da misli. Isto tako orah, pistač i badem –
Da ovdje, uz ovaj bejt, spomenemo i ovo: Bolovi dolaze koji kada im srž nabubri, ljuska se protanji.
nam sigurno pričinjavaju nelagodu. Šta sada trebamo da ura- /Ljuska (forma) puca i dolazi do izražaja sadržaj./
dimo, da se potrudimo, na koji način ga dočekati? Kako taj Srž, znanje, kada se uveća, umanji se ljuska,
dert iskoristiti u svoju korist? Neki dan pita me jedan ahbab, zato što ašika sagara njegov dost.
kaže, tamo gdje radi ima puno, puno problema, bihuzure ga /Kada se znanje upotpuni, usavrši, onda se forma postepe-
na razne načine, pa razmišlja da napusti posao. Pita me, eto no povlači – nisu više potrebne knjige. Onoga ko voli izgara i
onako: Šta mi ti veliš? Ne znam ti o tome kazati, ali bih ti ne- sagara ljubav prema dostu (prema osobi koju voli). Nije više
što drugo rekao. Pa sam mu spomenuo ne ovaj bejt, nego raz- važno tijelo, važna je duša./
mišljajući o njemu, pitao sam se kako mi dočekujemo to što Kad su onaj koji traži i ono što traži dva oprečna pojma,
nam sudbina uvodi u život. Na koji način se ti nosiš s tim? vahj i svjetlica nura sagara Vjerovjesnika.
O tome se radi. I najbolji ljudi su morali nositi bolove, razna
iskušenja... Evo, ajeti-kerim kaže: Učinili smo da jedni drugima Magazin “Stav” u
budete iskušenje, pa hoćete li osaburiti? (El-Furkan, 20) Jesi li ti
vidio, eto vozač si (a znam da voli brzu vožnju), jesi li vidio dogovoru s aktuelnim
koliko puta naiđeš u vožnji na situaciju u kojoj vozači viču je- mesnevihanom hadži
dan na drugog, a onda to isto i ti ponekad činiš: ubacio ti se
neko u vožnji, a gužva, čeka se, svi nervozni... Kako izgleda hafizom Mehmedom
čovjek kada se nalazi u tom halu? Tegobno – jedan hal Pakla. Karahodžićem
Zamisli sada da ti to, taj saobraćaj dolje, posmatraš s jednog
sprata, možda desetog sprata. Ti bi mogao da registruješ da je prenosi u nastavcima
gužva, ali te to ništa ne bi doticalo, jer nisi u tome dolje. Zato, dersove iz
napravi distancu od ovih problema.
Pa okoristimo se ovim bejtovima: stani malo prije nego me “Mesnevije” održane
udariš. Napravi neku distancu ne bi li ti Gospodar dao da onda u Mevlevijskom
vidiš kakav je smisao to imalo. Međutim, čovjek odmah uđe u
raspravu i onda vidite odakle imamo ove probleme. Ova naša kulturnom centru na
horizontala samo nas jedne na druge baca i mi se tako sudara- Hafiz Mehmed Karahodžić Jekovcu.
mo i jedni druge udaramo! Uzdigni se, čovječe, iznad ovoga!/
Hikajet – Priča. /Koliko je sada težak taj govor koji dolazi od Dosta, to po-
Jedna kraća priča o čemu govori? tvrđuje ajeti-kerim, esteizubillah: Mi ćemo ti, doista, teške riječi
O formi i sadržaju, i o ašiku i ma’šuku (o zaljubljenom i (qavlen seqila) slati. (El-Muzzemmil, 5)
voljenom). Kad se očituju svojstva Bespočetnog,
onda se ogrtač svojstva stvorenog rastaka.
Među ashabima malo je ko bio hafiz, /To nam je lijepo pokazano u primjeru kada se Musa (a. s.)
premda su mnogi za tim žudjeli. obraća Gospodaru: Gospodaru moj, pokaži mi se da Te vidim! Do-
/Zašto je to tako? Zato što su više razmišljali o ajetima i di- biva odgovor: O, Musa, ti Me nećeš vidjeti, ali pogledaj ono brdo, pa
vili se njihovom sadržaju i značenju. Evo uz ovaj bejt mi odmah ako ono ostane na svom mjestu, vidjet ćeš Me. Kada se Allah tedželli
u pamet dođe ona situacija kada je naš hafiz Selim završio hifz učini tome brdu (kada se pokaza, otkri), brdo se u prah i pepeo pre-
devedesetih godina. I idemo da posjetimo Halida ef. Salihagi- tvori – nestade ga... (El-A’raf, 143)/
ća. Sami smo bili s njim. Kaže on njemu: – Eh eto, Selime, sada Četvrtinu Kur›ana ko god je napamet naučio
si napamet naučio Kur’an, Kur’ani-kerim, ali tek sad put počinje. od ashaba bi slušao: “Dželle-fina!” (Slavan među nama!)
Znaš li ti da su svi ashabi bili hafizi? (Kako je sporo govorio, kad /Ovo je rekao Enes ibn Malik (r. a.), hizmećar Poslanikov
je ovo rekao, meni odmah misao dođe: ve la havle, odakle mu (s. a. v. s.). On kaže: Kada bi neko od nas naučio Bekaru i Ali-
to – svi ashabi, kada nije tako, malo je od njih bilo hafiza?!) Imran suru, onda bismo mi za njega rekli – Dželle-fina, tj. slavan
Sada Hadžiefendija završava misao: – A malo ih je znalo Kur’an među nama! Eto, toliko su oni bili zaokupljeni sadržajem da je
napamet. (Znaš li ti da su svi ashabi bili hafizi, a malo ih je znalo to uzimalo prostor učenju hifza. Daleko od toga da ne treba učiti
Kur’an napamet?) Oni što su znali oni su bili pravi hafizi toga, hifz! Da neko pogrešno ovo ne bi razumio, moramo upozoriti
pravi nosioci i čuvari toga. Pa da nam Allah, dž. š., dadne da i na to, ali blago onom ko je to oboje objedinio, a takvi su rijet-
mi budemo takvi. Riječ je dakle o formi i sadržaju. Pa je njih sa- ki. Bio je jedan ashab koji je samo učio suru Qul-hu-vallah, na
držaj uzeo od toga da se formi okrenu. Ovdje je forma u smislu svakom rekjatu, u svakom halu. Kada je bio pohod na Tebuk
harfova, memorisanja samog teksta, a oni su razmišljali o aje- i Poslanik, a. s., došao s velikom vojskom, 30.000 ashaba, do-
tima i divili se njihovom sadržaju – njima se sadržaj otkrio, pa lazi mu Džibrili-Emin i kaže mu: – Ja, Resulallah, preselio je u
nisu mogli toliko mnogo da nauče. Hadisi-šerif: Zaista Kur’an Medini jedan tvoj ashab (on se zvao Muavija ibni Munzir, jedan
ima vanjski aspekt, unutrašnji aspekt, određeno značenje i značenje od onih koji su bili s opravdanjem izostali iz pohoda). Džibri-
koje se doseže. Ibni Mesud, r. a., rekao je: Ko želi znanje prvih i li-Emin pita Poslanika: – Hoćeš li da ti skupim zemlju pa da mu
potonjih neka studiozno proučava Kur’an./ klanjaš dženazu? Poslanik kaže: – Hoću. I Džibrili-Emin svojim

STAV 21/1/2022 65