Page 67 - STAV broj 359

jedan primjer navedemo; nedavno sam to pročitao iz života
Bude, jedan izuzetan primjer – pa poslušajmo ga: Njegov je
običaj bio da njegovi učenici-monasi (tako ih je odgajao), idu
u grad pa onako stanu pred nečija vrata i pokucaju, ako im ko
šta dadne (a oni ni u koga ništa ne traže), ako im ko šta dadne
u tu njihovu činiju, oni su zahvalni. Vrate se s tim i to je da
kažemo bila ta dnevna opskrba, a navečer su mogli da ostanu
na konaku, ako ih neko zaustavi dan, eventualno dva dana,
da ne bi bili na teretu domaćinu. A ljudi, gledajući njih koji
su ostavili sve na ovome svijetu da bi našli Istinu, vjerovali
su da, ako im na bilo koji način izađu u susret, da će to biti
način da blagoslov uđe u njihov život i život njihovih poro-
dica. Tako da su se natjecali da im izađu u susret da daju koli-
ko mogu tim ljudima. Ali kada nastupe monsuni, e onda bi se
Buda zaustavio s tom svojom skupinom, svojim učenicima na
jednom mjestu. I proveo bi dva, do dva i po mjeseca, onda bi
tako našli konačište kod domaćina koji su bili vrlo radi da ih
ugoste. Jedan od njegovih vrlo bliskih učenika je u vaktu tih
monsuna pokucao na jedna vrata u toku dana radi opskrbe, a
na vratima se pojavi poznata prostitutka. Izuzetno lijepa. Gle-
da ona mlada monaha, lijepa, pa mu kaže, ako hoćeš ovaj va-
kat monsuna provedi kod mene. A on će na to: Ne mogu ti ništa
odgovoriti dok ne pitam učitelja. Monah dolazi učitelju i stavlja
pred njega činiju i kaže mu šta mu je ponudila. Učitelj mu od-
govara: Nemoj je odbiti. Idi kod nje, provedi to vrijeme. Kada mu
je to rekao, svi su se ostali u čudu našli. I onda su ga pitali: Pa
kako to, zar te nije strah da mu ona ne ukrade čednost, da sve što
si radio, učio ga, da to sve padne u vodu?! A on ovako odgovara:
– Ako bi se ja toga bojao, onda je njeno učenje jače od mog učenja.
Onda ću ja otići njoj da budem njen učenik. I otišao je taj monah
kod nje, proveo je ta dva, dva i po mjeseca. U toku dana on bi
dođi opet kod Bude kao i ostali učenici, a navečer bi prenoći
kod nje. Ona bi ga po noći uveseljavala pjesmom, plesom, a on
je to promatrao. Prošla su ta dva i po mjeseca i on s njom kao
monahinjom dolazi Budi. Dakle, on je njen život preobratio.
Šta je onda s nama koji smo ovolike godine proveli uz Allaho-
ve robove da iz nas nema ovakvog zračenja?! Nego, kad nam
se ponudi da se proda šta od dina, bilo to Kur’ani-kerim ili
bilo kakva druga uzvišena stvar, mi to prodajemo tako lahko.
Šta ćemo odgovoriti sutra Gospodaru kada nas upita za to što
smo imali priliku da sjedimo pored ovakvih Allahovih robova,
pa gdje je eser-trag toga? Eto vidimo kako to izgleda, da nam
Allah pomogne. U sekundi, vidimo, otišao je čovjek u nedo-
zvoljeno! Ne treba ovdje misliti samo na blud, nego ova pro-
stitutka simbolizira sve ono što te mami od dunjaluka. Nekoga
nešto drugo privlači, i kada to drugo dođe kao ponuda, okrenu
se leđa onome kod koga smo bili i od koga smo učili, pa bio
ti i hafiz Kur’ana, ništa ne pomaže! A onda hz. Mevlana opet
malo razrađuje ovu temu i hoće da kaže da to nije toliko sve
beterno, pa ovako nam u nekoliko bejtova veli:
Neko je rekao: “Slijepi su sanduci puni
harfova Mushafa, zikra i opomena!”
I idemo da posjetimo Halida ef. Salihagića. Sami smo bili s njim. Kaže on njemu: – Eh eto,
Selime, sada si napamet naučio Kur’an, Kur’ani-kerim, ali tek sad put počinje. Znaš li ti da
su svi ashabi bili hafizi? (Kako je sporo govorio, kad je ovo rekao, meni odmah misao dođe:
ve la havle, odakle mu to – svi ashabi, kada nije tako, malo je od njih bilo hafiza?!) Sada
Hadžiefendija završava misao: – A malo ih je znalo Kur’an napamet. (Znaš li ti da su svi ashabi
bili hafizi, a malo ih je znalo Kur’an napamet?) Oni što su znali oni su bili pravi hafizi toga,
pravi nosioci i čuvari toga. Pa da nam Allah, dž. š., dadne da i mi budemo takvi. Riječ je dakle
o formi i sadržaju. Pa je njih sadržaj uzeo od toga da se formi okrenu.

STAV 21/1/2022 67