Page 83 - STAV broj 356 - 357
P. 83

su počela granatiranja. Invalide i djecu
          smjestili su u jedan đački dom. Pošto je i
          tu bila velika gužva, poslali su nas u Split,
          na Gripe. Bilo je na hiljade ljudi. Odatle su
          nas prebacili na jedan otok kod Šibenika.
          Iz Šibenika smo se prebacili do Karlovca,
          pa u Zagreb i odatle u Njemačku.
            U Njemačkoj smo stekli još dvoje djece,
          Seada i Almiru. Supruga je preselila 2017.
          godine. Oprala kosu, nije je osušila i izaš-
          la vani. Vratila se, legla i više nije ustala.
          Sead je završio preciznu optiku i već radi, a
          kćerka Almira, također, pohađa ovu školu.
          Moja supruga i ja smo slali pakete tokom
          rata i radili mnoge druge humanitarne ak-
          cije za naš narod u Bosni i Hercegovini. Na-
          stavili smo i poslije njene smrti. Duhovno
          bogatstvo je nešto najvrednije u životu. A
          ko toga nema, siromašan je. Osnovao sam   Safet sa sinom Seadom
          grupu mladih spisatelja sa željom da im bu-
          dem podrška. Sve su to dobre i plemenite
          osobe. I ja ponešto naučim od njih. Preko
          njih radim i humanitarne akcije. Moraš biti
          primjer da bi nekom dokazao da je to tako
          najbolje. Silom prilika, i ja sam pristao da
          nešta pišem. Uglavnom pišem preko Face-
          booka. Obično neke stihove.”

          SAM SE BRIJE I TRČI POLUMARATON
            Pitali smo ga šta sve možeš sam uraditi,
          a on je odgovorio:
            “Znao sam telefonom obaviti posao koji
          neko ne može s više odlazaka direktno u
          kancelariju. Svuda su mi otvorena vrata.
          Valjda zato što imam iskren nijet. Čini mi
          se da ne postoji posao koji ja ne mogu odra-
          diti. Mnogi se posijeku dok se briju, a ja se
          nikada nisam posjekao brijući se. Utorak
          mi je problematičan dan. U njemu mi se ne
          da ništa obaviti. Četvrtak mi je dan kad mi
          sve ide kao po loju. Trinaest godina radio   Faksimil knjige “Putem svjetlosti
          sam u firmi za pakovanje autodijelova. Bila   iz pera mladosti”       Safet s Hasibom Agić, divom sevdalinke
          je to njemačka firma u kojoj su uglavnom   UREDIO I ŠTAMPAO ZBORNIK RADOVA   Budući da sam ovu priču o Safetu Sulej-
          radili invalidi. Imali smo niz rekreativnih   DVADESETAK MLADIH AUTORA  manoviću radio u prostorijama Udruženja
          aktivnosti: trčanje, teretane. Učestvovao   Dotakli smo se i nedavno izašlog zbor-  Bosni u amanet, zamolio sam nekolicinu ak-
          sam u polumaratonu. Za sat i 50 minuta   nika radova Putem svjetlosti iz pera mladosti
          istrčali smo 21 km i 100 metara. Trka je   dvadesetak mladih autora iz Bosne i Her-  tivista ovog Udruženja da mi kažu kako su
                                                                               doživjeli ovog izuzetno vrijednog čovjeka.
          bila postavljena tako što je osoba koja vidi   cegovine, koji je uredio i štampao Safet Su-
          trčala ispred mene na metar i po. Bili smo   lejmanović. Cilj mu je bio da podstakne   “Odavno nisam srela čovjeka s većim
          spojeni lastišem, sličnim onim kojim se   omladinu da više piše. Od 2019. radio je na   optimizmom i s ovako životnim poruka-
          djevojčice igraju. Taj lastiš mi je bio vo-  pripremi ove knjige. Kad je knjiga izašla,   ma.” (Hasiba Agić)
          dilja u utrci. Inače, prije rata bavio sam se   svi su bili prezadovoljni. Dio od prodaje   “Imali smo priliku da čujemo tako div-
          atletikom. Imao sam i medalje.”   ići će za stipendiranje studenata i učenika.  ne i poučne poruke i da se zapitamo dajemo
                                                                               li svi mi dovoljno od sebe koliko možemo.”
          “Mnogi mogu dosta toga uraditi, a neće da pokušaju. Ima              (Rahima Halimanović)
                                                                                  “Drago mi je da sam imala priliku
          više načina da se završi jedan posao. Komunikacija je nešta          upoznati ovog velikog čovjeka.” (Begajeta
          što nam najviše fali. Toga nema. Padamo u depresiju. Po mom          Omerović)
                                                                                  “Zadovoljstvo je vidjeti jednog ovakvog
          mišljenju, depresija nije bolest nego stanje u kojem mi sami         gospodina koji pred sobom ne vidi niti je-
          sebi unesemo negativnosti i napravimo vještački problem.             dan nerješiv problem. Mi koji nemamo
          Tonemo dublje i dublje i sebi umislimo da nema izlaza. Izlaz         hendikep trebamo se zastidjeti pred njim.”
          iz svega postoji. I kuća ima četiri zida, ali ima i vrata. Kad sve   (Ćazim Mucić)
                                                                                  “Zadivilo me sve što sam danas čula od
          uradiš što je do tebe i ne uspiješ, onda se obrati Allahu.”          ovog čovjeka.” (Mida Milavica)    n


                                                                                                   STAV 31/12/2021 83
   78   79   80   81   82   83   84   85   86   87   88