Page 58 - STAV broj 249

DRUŠTVO

Piše: Edib KADIĆ
edib@stav.ba

Fotografije: Velija HASANBEGOVIĆ

drastanje u “maloj Evropi”: U
Banjoj Luci sam rođen. Majka
rahmetli je imala težak porođaj
Osa mnom, tako da je nisu mogli
poroditi u Prnjavoru, već su je, tada maka-
damom, vozili za Banju Luku. Bio sam te-
žak 4,6 kilograma, pričala mi je da je jedva
živa ostala. Djetinjstvo i mladost proveo
sam u Prnjavoru, koji su komunisti zvali
“mala Evropa”. Zanimljiva je to čaršija, u
njoj je živjelo 47 nacija: Rusina, Italijana,
Ukrajinaca, Poljaka, Čeha... Nisam nikada
saznao otkud baš tu takav kolorit nacija.
Tako da sam taj neki svijet razumijevanja
i akceptiranja drugog imao već s majčinim
mlijekom i niko me nije trebao učiti šta
su druge vjere i religije, šta su drugi obi-
čaji i tradicije. Kasnije, kada sam otišao u
Evropu, ona mi nimalo nije bila strana jer
sam već imao taj međureligijski i među-
nacionalni kod u sebi ugrađen.
Novi Sad i Društvo mrtvih pjesnika:
Osnovnu i srednju školu završavam u Pr-
njavoru, a životni put me odvede u Novi
Sad na studij. Bavio sam se muzikom, bio
sam kantautor nekih uradaka koji su se
puštali na lokalnom radiju. To je neki tip
koji je studirao u Novom Sadu čuo, vidio
i prepoznao. Nermin se zvao. Tada je u
Novom Sadu bila jedna popularna gru-
pa, “Laboratorija zvuka”, bili su mu tu u
komšiluku. On njima odnese taj materi-
jal, njima se svide moji tekstovi, predlože
mi da dođem kod njih pa da možda nešto
i zajedno uradimo. Tako da sam pola go-
dine živio na relaciji Prnjavor – Novi Sad.
To mi je dodijalo, pa sam odlučio unajmiti
neku sobicu u Novom Sadu, da ondje ži-
vim i upišem i studij. Preko studentskog
servisa se i radilo, zarađivalo, bio sam neo-
visan, pa sam probao ostvariti mladalački
san. Usput sam došao na studijsku grupu
za južnoslavenske jezike i književnost, pa
sam vodio paralelni život. Ovamo sam
imao kantautorski rad, a na drugoj strani
bio je studij. Igrao sam košarku, bio sam
dogurao do druge lige. To je bio vrlo dina-
mičan period. Imali smo krug ljudi, zalju-
bljenika u poeziju, baš kao u filmu Druš-
tvo mrtvih pjesnika. Bilo je tu fascinantnih
osoba koje su znale govoriti poeziju, pune
sale, uglavnom djevojke.
Četnici i bijeg iz Novog Sada: Kada
je nastupila 1991. godina, doslovno sam
spakovao stvari u kofer i pobjegao iz No-
vog Sada jer je tada već bilo počelo javno
formiranje četničkih odreda. A do tada

58 12/12/2019 STAV