Page 66 - STAV broj 303

DRUŠTVO

Zapisi između ratova (49)

PIŠI, ŠKOLARAC, PIŠI – OVAJ

NAROD LAHKO ZABORAVLJA

“E, vidiš, molio bih te da upišeš tu u taj svoj tefter da sam danas dobio
samo sedam komada cigareta, a iz pola njih je dopola ispao duhan,
tako da ti ja to, moj školarac, računam k’o tri i po cigare. I napiši još
Piše: Amir HASANOVIĆ
da se nisam bunio jer naći ću ih ja sebi gore kod bradonja kad ih
dignemo iz njihovih brloga, isto kao što nađem i municiju, i bombe,
i čizme, i sve ostalo. Ja sam ti, moj školarac, sam sebi logistika.”

aslonjen na stepenice neke sta- po gradačačkim cestama. Treba izbjeći školarac. Ja, Salko, glavom i bradom, tvr-
re kuće, pogledom sam ispraćao bespotrebne gubitke. dim da ovima ovdje što se meni smiju za
vojnike dok su se ukrcavali u Iz razmišljanja me prenu blag udarac jedan sat gore na Vidi neće na um pasti
Nkamione. Do prije koje minute rukom po ramenu. Salko, stariji borac iz smijeh. Eto, tako zapiši, lijepi moj.”
lila je dugoočekivana ljetna kiša. Nakon Gračanice, već treći puta s nama je u istoj Okrenu se i nastavi prema kamio-
dugih sušnih dana i vrućina, jutros su se turi na Gradačcu. “Jesi li sve zapisao u taj nu. Momci se prestadoše smijati i obori-
oblaci spustili nisko iznad Gradačca. Po- svoj tefter, dijete”, viknu mi smijući se. še glave. Ja sam se nasmijao: “Sretno ti,
čela je padati donoseći veliko olakšanje. “Nešto jesam, a nešto nisam, moj Salka- Salkane moj.” Salko podiže ruku i viknu
Uskoro se gore iznad kule Husein-kape- ne.” “E, vidiš, molio bih te da upišeš tu iz kamiona: “Vidimo se gore, dobri moj
tana Gradaščevića izvila duga. u taj svoj tefter da sam danas dobio samo školarac, vidimo se, ako Bog da.” Kami-
Negdje blizu pade granata. Vojnici sedam komada cigareta, a iz pola njih je on krenu i ubrzo zamakoše u uskoj ulici
čučnuše pa se koju sekundu poslije na- dopola ispao duhan, tako da ti ja to, moj između kuća.
staviše ukrcavati. Ponovo mi pažnju pri- školarac, računam k’o tri i po cigare. I na- Ubrzo iz kuće u koju smo sinoć use-
vuče duga koja nije gubila svoj kolorit piši još da se nisam bunio jer naći ću ih ja ljeni izađoše Mirza i Halil. Mirza mah-
na slabom suncu. Sjetim se priča iz škol- sebi gore kod bradonja kad ih dignemo nu rukom pokazujući preko ceste prema
skih dana, o sreći nakon prolaska ispod iz njihovih brloga, isto kao što nađem i mjestu na kojem su se naši već postroja-
duge. Izgledala mi je kao neka vremen- municiju, i bombe, i čizme, i sve ostalo. vali. Uzmem svoju transportnu i krenem.
ska kapija. Ko zna, možda iza nje i jeste Ja sam ti, moj školarac, sam sebi logisti- Nabrzinu nam održaše ders kao i obično:
sreća ili neko dobro. Onda skontam da ka. Jah, baš tako zapiši.” situacija teška, agresor je uzeo jedan dio
je gore Vida i da ondje nema nikakvog Momci koji su sjedili na stepenicama linije i pokušat ćemo to vratiti. Jedan dio
dobra. Od ranog jutra odozgo se čuju grohotom su se smijali. ljudi ostao je u klinu i trpe od jutros...
jake detonacije i pješadijska vatra. Ovi “A zapisat ću, Salkane, hoću sigur- Nakon nekoliko minuta, krenuli smo
momci iz Klokotnice pošli su gore. Mi no”, dobacih mu. On se okrenu i zasta- kamionima ka Vidi. Odjekivale su snaž-
ćemo odmah za njima. Zbog granatira- de. Pogleda u mene pa onda u vojnike na ne detonacije. Jedan od momaka iz Gra-
nja, ne smijemo se kretati u kolonama stepenicama: “Vidi, zapiši još i ovo, moj dačca reče nam da su agresorski napadi

66 24/12/2020 STAV