Page 69 - STAV broj 245

upućeno meni, niti je pisano meni, ali voljenoj...” Da li je voljena lično pročitala Bit će da je i dragi naslutio kako bi sve
sam ga ipak dobio. Odakle? S nečijeg ta- svekru i svekrvi njihov dio, a onda nasa- to u kući moglo izgledati, pa je svjesno
vana. Bilo je ondje dugo. Neko je čistio mo pročitala ono što je upućeno njoj; da okrenuo na šalu. U nastavku piše da zna
i preuređivao kuću pa se, našavši dosta li je imala priliku u svoja četiri zida uza da su mu komšije poručile da im otamo,
starih rukopisa i knjiga, sjetio mene, pod se priviti pismo i isplakati se do mile vo- kad krene, ponese ja l’ tranzistor, ja l’
izlikom da ja volim tabiriti te starine. lje; da li je neko treći čitao pismo i njoj i gramofon, dat će mu oni pare, neka ne
Istina, vrlo sam ushićeno sve to pro- njima, onako džematile; da li je voljena brine za to. Ne brinu njega njihove pare
tabirio i posebno zastao na tom pismu. uopće pročitala svoj dio? – može se samo nego ga brine granica i carina koju će
Staro je pedesetak godina. Poslano neg- nagađati, pri čemu bi svaka pretpostavka morati platiti za to. On će im drage vo-
dje s “arbajta” iz tuđine. Težak arbajt, imala svoje utemeljenje. lje ponijeti i tranzistor i gramofon, ali da
bezbeli. Nekada plavi koverat toliko je Kako god, njen dragi piše kako izgara oni plate carinu. Eto, dodat će i on nešto
veht i blijed da mu je teško i boju odre- za njom, uželio je se toliko da to ne može i svi će biti kvit. Moli svoju dragu da ih
diti, a na strani na kojoj se obično pišu ni opisati i veli kako ne može iščekati o tome izvijesti pa da mu jave paše li im
ime i adresa pošiljaoca domišljato stoji: dan kada će opet biti skupa. Zna, veli, tako – do njega im nije. Već ih vidim
“Što da pišem ime svoje; Kad pročitaš, da joj je teško, ali nema druge nego da kako se tiskaju da svi stanu u jednu sobu
znat ćeš ko je.” Jasno, svi u kući su zna- osaburi jer nije ni njemu lahko, ali i to i preslušaju vijesti, ibrete se vijestima iz
li od koga je i ko piše, ali je i onaj koji će se pregrmiti. Zasigurno joj nije bilo Iraka i Irana i željno iščekuju da saznaju
piše znao (ako nije znao, barem je prak- lahko. Vidim je kako posljednja liježe, a je li “Velež” dobio “Olimpiju” i kako je
tično pokazao) da se u nas i od najtežih prva se diže. Vidim je kako ugađa svima, “Željo” prošao u Splitu. Sve će to biti, ali
životnih situacija, u pravilu, svijet bra- a niko njoj. Vidim je kako se svi “istre- samo ako dođe tranzistor.
nio humorom, ili se, ako ništa, donekle saju” na njoj, a ona nema kad ni da po- Na kraju, opet je mnogo voli i jedva je
zaklanjao iza njega. šteno otplače. Vidim brojnu čeljad, silan čeka vidjeti, uz naznaku “Tvoj voljeni...”
Pismo je na jednom listu, ispisanom s mal i stoku, možda i muhanatog svekra Pročitao sam to pismo desetak puta,
obje strane. Prva strana je za roditelje. Pita ili svekrvu (što da ne i oboje?). I sve to posebno ovaj dio upućen dragoj. Sve vrije-
ih kako su, kako žive. Pita redom za sve puca preko njenih leđa, a dragi daleko. me imao sam dojam da joj kani nešto reći,
po selu. Mnogo ih je poželio i jedva čeka Ne znam da bi joj bilo plaho lakše i da ali to vješto zaobilazi. Nije to moralo biti
da dođe. Piše i o sebi, vješto ih braneći od nije daleko, ali hajde. nešto krupno, ali definitivno jeste nešto
istine. Eto, nije mu teretli posao, samo kle- Dragi je, dalje, obasipa nježnostima što bi samo ona trebala čuti / znati / pro-
ta tuđina pa se poželi kuće. Srećom, ima i kitnjastim riječima, obećavajući kako čitati. Ne znam, ne mogu biti pametan,
našeg svijeta, pa insanu lakše. Druže se i će joj sve nadoknaditi čim budu skupa. ali sam dojma da je u pismu najviše reče-
razgovaraju, skupa na posao idu i ništa im Čitam pismo i zamišljam scenu. Vidim no o onome što uopće nije ni spomenuto.
ne fali, a lijepo se i zarađuje. Ako im štogod je kako sjedi negdje u budžaku i, huda, Možda je upravo u tome čar tih pisa-
usfali, nek’ slobodno uzajme od nekog, a koliko-toliko ozarena izlijevom pažnje ma: kažeš tako što prešutiš i razumiješ
on će to vratiti ha dođe kući. od svog dragog, rumeni se, mijenja boje iako ti se i ne rekne.
Odmah na sljedećoj stranici obraća i gleda preda se dok se sve to čita, a sve- Opet kažem, ne znam, ne mogu biti
se supruzi, s jasnom naznakom “Mojoj kar i svekrva s pažnjom slušaju. pametan; pismo je to. n

STAV 14/11/2019 69