Page 22 - ХАМИДОВА ЗУЛФИЯ АХМАДЖОНОВНА - monografiya
P. 22

тарихи,  санъатини  ўрганиш  ва  француз-ўзбек  маданий  алоқалари
                           46
             Уюшмаси »  фаолият  юритиб,  унинг  таркибида  «La-Тemuride»
             журналини чоп этиш йўлга қўйилган. Ушбу журналда Амир Темур
             ва  Темурийлар  даври  тарихига  оид  қатор  илмий  ишлар  мунтазам
             равишда эълон қилиб борилмоқда .
                                                            47
                    1950  йилларнинг  иккинчи  ярмидан  бошлаб,  шўро  даври

             тарихшунослигида «илиқ» давр ҳукм сура бошлади. Бунинг асосий
             сабабларидан  бири  сталинизмнинг  танқид  қилиниб,  ўтмиш
             хатоларидан  воз  кечишга  интилиш  эди.  Бу  эса  илмий-тарихий

             тадқиқотларнинг  сермаҳсул  бўлишига  туртки  бўлди.  10-15  йил
             давомида ёзма манбалар қайта кўриб чиқилиб, ижтимоий-иқтисодий,
                                                                                                48
             маданий ва сиёсий жиҳатдан маълумотлар билан бойитилди . Аммо
             бу даврга оид тадқиқотларда ҳам Амир Темур ҳаёти ва унинг олиб

             борган ислоҳотларига турлича ёндашувлар кузатилади.
                    ХХ  асрнинг  иккинчи  ярмида  Европа,  Осиё  ва  собиқ  СССР
             таркибига  кирувчи  давлатларда  олиб  борилган  тадқиқотлардан

             мавзунинг хусусиятидан келиб чиқиб танлаб олинган баъзи илмий-
             тарихий        манбаларни          иккинчи         гуруҳга        тегишли        олим       ва
             тадқиқотчиларнинг  илмий-тарихий  асарларида  кўриш  мумкин  (3-

             илова).
                    Француз  тарихчиси,  туркий-мўғул  халқлари  ва  ислом
             маданияти  бўйича  мутахассис  –  Ж.Р.Поль.  кўплаб  илмий-тарихий

             асарларнинг          муаллифи          ҳисобланиб,           жумладан          «Тамерлан»
             асарининг ҳам. Муаллиф бошқа тарихчи олимлардан фарқли ўлароқ,
             асарга  бадиий  зеб  беришдан  чекинган  ва  иккиламчи,  чалғитувчи
             маълумотлардан  фойдаланмаган.  У  Амир  Темурни  ўрганиш

             жараёнида фикри тубдан ўзгарганини баён қилиб, қуйидагича баҳо
             беради: – «Амир Темур ҳақидаги илгари сурилган тахминий ғоялар
             туфайли,  уни  очиқдан  очиқ  хушламас  эдим,  кейин  изланишлар

             жараёнида  ўзим  учун  кўп  нарсани  қайта  кашф  этдим.  У  мен
             ўйлагандай золим ҳукмдор эмаслигига амин бўлдим . Амир Темур
                                                                                       49


                46  Керен Л., Саидов А. Амир Темур ва Франция –Т.: Адолат, 1996. 15-б.
                47  Beaupertius -Bressand F. 1. L’art desjardins a son apogee ou splendeur des jar dins de Samarkand// La Temuri
             de. - Paris, 1990. - № 4. -Pp.7-8; 2. Ўша муалпиф. Festivites timurides // La Temnride. - Paris, 1996. - № 16. Pp. 2-3;
             Jardins Tmiurides // La Temuride. - Paris, 1991. - № 5. - Pp. 10; Sznppe M. Le Kliorassan et I'Fsia centrale aux XlV-
             XVIe siecles: aspects de 1’unite ailtiuelle et politique//La Tlmuride. - Paris, 1995. -№ 14. - Pp. 8-15; Keliren L. 1.
             Tamerlan, le Seiqnenr de fer, Neuchatel, 1978. - 260 p.; 2. Tamerlan. Paris: Payot, 1980; 3. Tamerlan et Byzance // La
             Timnride. - Paris, 1994. № 13. - Pp. 3-6. And etc.
                48   Улжаева  Ш.  ХХ  асрнинг  50-60  йиларида  Амир  Темур  ва  Темурийлар  даври  тарихшунослиги.  Тарих
             фанлари  номзодлиги  илмий  даражасини  олиш  учун  ёзилган  дисс.  М.  Улуғбек  номидаги  Тошкент  давлат
             университети. –Т.: 1999. 17-б.
                49  Поль Р.Ж. Тамерлан. – М.: Молодая Гвардия. 2004. 9-стр. www.royallib.ru.
                                                           21
   17   18   19   20   21   22   23   24   25   26   27