Page 48 - Znakovi

stvarima bio oduvek razuman i neumoljiv prema sebi i prema drugima! A nije da nisam imao prilike. Ej
hej!
Četkar učini neku grimasu ustima i kresnu palcem o srednji prst leve ruke, a žena zadrhta u sebi i
obori oči, uverena da će sada čuti nešto ružno i bolno. Jer ničega se nije toliko bojala i gadila koliko
razgovora o fizičkoj ljubavi i njegovih aluzija i šala o tome. Ali čovek je zadovoljno ćutao i samo se sa
visine smeškao.
— Eto, ne znam kako to. Nisam nikad bio neki kicoš ni besposličar. I ima toliko lepših ljudi od
mene — kaže sada četkar, tražeći pogledom odgovor u njenim očima — ali nekako su se žene lepile za
mene. I to pamet da ti stane — kakve žene, iz kakvog društva. Ali nema kod mene slabosti ni popuštanja.
Uvek sam znao šta hoću, gde mogu da se upustim, i dokle treba da idem. Nikad nisu one odlučivale o
tome, nego uvek ja. I tu nije bilo izuzetka, pa da je kao vila. Razumeš?
I onda dolaze neke bedne, dvosmislene i nejasne priče, ljubavni doživljaji njegovi iz vremena dok
je stranstvovao kao kalfa, koje priča bez zazora, i u kojima on uvek trijumfuje kao veliki ljubavnik, ali
razuman i dovitljiv čovek, potpun gospodar svojih strasti i tuđih prohteva. Posle gazdarica, nekih
Švabica i njihovih kćeri, lađarskih žena i ljubomornih kafedžija, javi se priča o grofici iz Pešte, pravoj
grofici, koja ga je videla pri radu i bacila oko na njega, slala devojku toliko puta sa porukama, ali on se
izvukao srećno iz zamke te vremešne i pohotljive žene.
— Nisam ja bio nikad lud da rasipam svoju snagu i svoju mladost kojekuda, a žena sam imao
tada na svaki prst po tri.
I čovek pokazuje svoje velike čvornate prste ženi pored sebe. Lepa, bujna, dvadeset godina mlađa
i za dve glave viša od njega, ona ih gleda sa hladnim zaprepašćenjem u sebi.
Tako, dok ne dođe blagosloveno vreme spavanja.
Onda se mlada žena oslobađa i može, budna i najposle sama, u svežoj i prijatnoj postelji da se
odmara od svega što je morala te večeri da sluša, može najposle da misli svoju misao, na svoj način.
Gazda Andrija se još dugo sprema i udešava za spavanje. Skida zube sa gomje vilice, čisti ih naročitom
četkom i ostavlja u čašu vode. Ispira grlo naročitom vodicom, uvlači u nos fitilje natopljene mašću i
peruanskim balsamom, meće pamuk u levo uho (samo u levo, jer na desnom spava). Izuzev letnje
mesece, on oblači za spavanje naročito »Jegerovo« rublje, a preko toga košulju-spavaćicu; košulja je
najniža muška numera što postoji, pa ipak je ona malom čoveku do zemlje. Na svoje ćelavo teme četkar
meće naročitu kapu od bele vune.
Kad sve to svrši, on legne u svoj krevet, pogleda još jednom ženu koja u tom trenutku uvek
sklopi oči kao da spava, prekrsti se, ugasi lampu i, okrenuvši ženi leđa, zaspi odjednom, kao životinja.
Tada Anica otvori oči i odahne.
Počinje da živi, pa ma i nemirnim, mučnim životom nesanice.
Kako su godine njenog bračnog života odmicale, ovi časovi u postelji pre spavanja ili prilikom
buđenja bivali su za nju sve značajniji.
Prvih nekoliko meseci braka gazda Andrija je prelazio u ženinu postelju najpre svako veče, pa
onda dvaput nedeljno, pa jednom. Ali ubrzo je i to prestalo. Posle razgovora i naredaba o kućnim
poslovima i sitnim društvenim obavezama, i posle tih dugih, zamornih pričanja o sebi, gazda Andrija bi
legao u svoj krevet, zadovoljan samirn sobom i celim svetom. I isti takav budio se sutra rano ujutro, i
spremao se za dnevni život i posao. (On odavno već ne oseća da pored njega spava ili bdi mlada žena, ne
pomišlja da li ona nešto želi, misli i oseća, i uopšte ne vodi o njoj računa drugačije osim kao o kućnom
čeljadetu i obveznom sabesedniku.)
U ovim noćnim satima ženi se razbije san. Ne želi da joj muž dođe u postelju. To nipošto.
Usrećava je i sama pomisao da on spava. Ali sama ne može ni da zaspi ni da mimo bdi. Izgleda joj da
postelja pod njom diše i da vrelina bije iz jastuka. Sama sebi govori da treba da se samo malo strpi i za
trenutak smiri, pa će videti da je sve to varka. Legne na leđa, sklopi oči i diše duboko i jednomerno. Ako
ni to ne pomogne, i diže se, odlazi tiho u kupatilo i kvasi hladnom vodom grudi i vrat. To obično pomaže
i donosi san. — A buđenje je isto tako neobično i na svoj način teško.