Page 46 - Znakovi
P. 46

telesne nedostatke. Zbog tog njegovog načina, utisak o njegovoj ružnoći nije kod većine ljudi uspevao ni
             da dopre do njihove svesti. Po svojoj prirodi on je bio umešan, uljudan, uslužan, i svojim radom samo je
             ubirao plodove tih svojih prirodnih osobina.
                    Jedan od dragocjenih plodova bila je i ova žena koju mu je sudbina dala kao ostvarenje njegove
             poslednje i najskrovitije želje.
                    Samo, u ovakvom potpunom ostvarenju jedne želje kriju se velike opasnosti, a najveća je u onoj
             novoj želji koja se namesto ostvarene javlja. Ko zna kakva je ta i kuda nas može odvesti? I ko zna od
             čega nas je branilo postojanje one prve, dok je bila u nama i mučila nas, živa i neostvarena?
                    U tom novom životu, koji je značio ostvarenje svih njegovih želja i vrhunaca savršenstva, gazda
             Andrija je prvi put otkako zna za sebe počeo da se bavi sam sobom, da se meri, ocenjuje, ispituje i
             upoređuje. Udobnost bogatstva, braka i kućevnog života daju čoveku vremena i mogućnosti za to. Tu
             ima dugih i prijatnih časova, večeri, podneva, jutara, kad se ceo čovek širi i otvara, kako nikad nije
             pomišljao da može i sme. Nisu to više one neme misli i bezglasne želje u gluvoj tišini samačke sobe i
             večitom prisustvu svoje uvek iste i dozlaboga dosadne i poznate ličnosti. Ne, to je sada toplina i širina,
             prisustvo jednog bića koje ćuti ili povlađuje, a pred kojim se ne mora uzdržavati ni snebivati. Prvi put u
             životu on može da govori slobodno, bez računa i obzira, da glasno mašta, da prostire i razgleda sve ono
             što iskopa iz sebe. I to je slatko i zanosno, kao da govori celom čovečanstvu, a sigurno i poverljivo kao
             da ga kazuje nemoj, cmoj zemlji. Tek sa ovakvim slušaocem vidi čovek sam sebe, šta je i ko je, kakav je
             i koliki je, šta sve zna i ume, može i sme.
                    Najpre su to bili kratki razgovori povodom svakodnevnih događaja u kući i varoši.
                    Slučajno, u razgovoru, Anica kaže kako je danas bila u varoši i htela da kupi neku stvar, ali je
             primetila da nije ponela dovoljno novaca.
                    — E, moja luda glavo, — korio je blago i nasmejano gazda Andrija. — U takvom slučaju uđe se
             u radnju, kupe stvari, pa se kaže: »Ja sam gospođa Zereković, Andrije Zerekovića, molim da mi se ovo
             pošalje kući« — da, da »pošalje kući«! — i samo se doda: »Moj muž će platiti.«
                    — Neprijatno mi — kaže Anica.
                    — Šta ima da ti bude neprijatno? Ti ne znaš koga imaš za muža. Znaš li ti da nema još dva
             čoveka u čaršiji koji uživaju kredit i poverenje koje ja uživam? Znaš li ti da banke daju na moj potpis
             stotine hiljada dinara? A ti se vratila kući, jer nisi imala dvesta dinara pri sebi! Nemoj drugi put to da
             radiš. Nema te radnje koja na moje ime neće sa zadovoljstvom poslati kupovinu, u svakom iznosu.
                    Gazda Andrija ustaje i šireći ruke sa nekim pokretima i grimasama koje inače, preko dana, u
             radnji i među svetom, niko kod njega ne može da vidi, objašnjava ženi, koja mirno sluša, mrežu svojih
             trgovačkih veza i kredita, kao što se objašnjava nov planetami sistem.
                    Ili se desi da gazda-Andriji donesu akt državnog zastupnika pri poreskoj upravi, kojim se ovaj
             žali na odluke poreskog odbora i dokazuje da je odbor prenisko odmerio porez firmi A. Zereković.
             Gazda
                    Andrija će docnije, u svom odgovoru, pobijati ove prigovore i dokazivati da njegova radnja nema
             ni taj promet ni tu zaradu koje poreska uprava pretpostavlja, ali sada sa zadovoljnim osmejkom pokazuje
             ženi tekst žalbe.
                    — Vidiš li šta se o tvom mužu piše? »Poreza je odmerena suviše nisko, jer je poznato da ista
             firma uživa dobar glas i da njen godišnji promet, pa prema tome i njena zarada, daleko premašuju sume
             od kojih je pošao poreski odbor u svojoj proceni.«
                    On podnosi ženi hartiju sa službenim pečatom i zaglavljem.
                    — Dakle: »dobar glas«, »... daleko premašuju«, tako se o meni izražavaju u poreskoj upravi. I
             tako je u Narodnoj banci, tako u ministarstvima. A već razne privatne banke toliko puta od
             mene mole mišljenja i obaveštenja o licima i firmama koji traže kredita. I ako ja kažem: »Dajte«, one
             daju, ako ne — ne daju. E, to je već odgovornost. Razumeš? Tu čovek mora da razmisli. Razumeš?
                    Žena sve potvrđuje lakim pokretima glave i ćutke, i gleda ga pravo u lice, ne u oči nego u lice,
             svojim hladnim modrim očima, koje on i ne vidi, nego i dalje priča o svojim poslovnim vezama i
   41   42   43   44   45   46   47   48   49   50   51