Page 71 - Znakovi

kuda i zašto? Ne razume i ne oseća ništa. Samo bol u slabinama. Kad je ovako jugovina, uvek ga muklo
boli rana sa Tolmina, ali taj bol ga više ne podseća ni na šta, samo boli. Pa ipak, jedno zna: imao je i on
među njima ćerku i zeta. I, gurajući kolica u prvu uličicu, dolazi mu da glasno vikne: »Što sam ja imao
kćer i zeta! Ljudi! To je ... to se ne da kazati!«
I gura žustra kolica i diže glavu i pušta promukao glas:
— Snopićiii!
Sa jednog prozora na prvom spratu neka mlada žena mu viče da joj iznese gore dva snopića. Ibro
bez premišljanja odbija, gordo, sa ogorčenjem.
— Ponesi, bolan, daću ti dinar.
— Ne nosim ja nikom na noge. Ne za tvoj dinar, nego ni za hiljadarku. Razumiješ? Ako ti treba,
siđi pa uzmi!
Žena dovikuje za njim nešto pakosno i podrugljivo, ali on to više ne čuje, nego celim telom i
svom snagom gura kolica uzbrdicom i glasno viče:
— Snopići! Sno-pi-ći!