Page 77 - Znakovi

i odlazili. Starica kao da to nije primećivala ni čula njihovo muklo »laku noć«.
Ostavši sama, držala se jedno vreme nepromenjeno uspravno i strogo, kao da još govori sinu pred
sobom. I usnama je micala. Zatmn se umirila, pa opustila i nemoćno ulegla u sebe. Sva smanjena,
pogrbljena i povijena nad ognjištem, ona je netremice gledala u pepeo koji se sve obilnije stvarao kao
venac oko vatre. U njenim suznim i zableštenim očima, koje je sve više zastirao starački polusan, sivi
pepeo postajao je srebrn, pa beo, beo kao neka izbeljena i usitnjena morska so. Nepomična, potpuno
ukočenog pogleda, ona je trapovesno i nesigurno pružala mršavu ruku i sa tri prsta hvatala pepeo kao što
se hvata so. Nečujno i sporo, ali stalno i uporno radila su njena tri prsta, palac, kažiprst i srednjak. Starica
je mesečarskim pokretima zahvatala bez prestanka i — solila hleb i hranu. Najpre svojima, sve redom,
unučićima, pa sinovima, pa unukama, pa snahama, pa svojoj stoci na solilu, pa rodbini i kumovima, pa
njihovoj stoci. I sve tako, jedno za drugim, jedno za drugim, solila je i solila, neumorno i zaneseno,
celom selu, svemu i svakom, čeljadetu i živinčetu. I tonući u san, sve se više nadnosila nad ognjište i ne
primećujući kako se vatra gasi, i ne osećajući kako pepeo sipi i teče, ni kako noć prolazi.