Page 80 - Znakovi

— Jordami ti još malo, jordami. Nećeš dugo! ... Ne znaš ti još u kakvo si se selo udala, mladice!
Ti misliš da će neko gledati u tebe k'o od zakletve i čitati zlatna slova? Neće, ne boj se! Ne gledaju u nas
ni na šareno ni na pisano. Nema ovdje lakoće ni kolajluka ni travki ni kosi ni živu čovjeku...
Pamtim ja kako nas je moj pokojni đed Ristan — krvav čo'jek! — išćerivao sve, i staro i nejako,
da kupimo sijeno. Zvijezda pripekla, pa djeca padaju u neznan. Majke mu se mole da pusti djecu, a on se
ispriječi na njih: »Kupi to sijeno, rđo! Meso vam se ne jede, koža vam se ne dere, pa zašto ste na ovoj
božjoj zemlji nego da radite!« ... Pamtim iha, pamtim i gore od toga ...
Vitomir se smeška kosi koja fino presijava na mesečini, i kroz stegnute zube završava sa oštrom
slašću u sebi:
— De, de! Udariću ja tebe sutra na bakvicu i pod čakanac, da sve iskre iz tebe vrcaju i da niz
čaire odjekuje. Pa kad te stane piska pod mojom belegijom, viđećeš šta su Dikave! Spašće s tebe sva ta
gizda i varancija. Jakako! ... Planina je ovo, gospoja, ljuta i velika planina!
Tu Vitomir ugleda na slaboj mesečini zaravan, zvanu Pod grabićem. Odmah se oseti bliže selu i
zapeva iz sveg grla, zavi vučki i otegnuto, bez jasnih reči i određene melodije, kao da se nekom sveti i
nekog izaziva.

1 Varcar (sada Mrkonjić-grad), mesto u Bosni, nekad poznato po izradi dobrih kosa.