Page 39 - Znakovi
P. 39
A ja? Nijedne misli ni odluke u glavi. Nigde spasa na vidiku. Sav sam se pretvorio u čudni strah i
veliko sažaljenje. Mora da sam bio mnogo izmenjen i da je čak i taj nesrećni, zaneseni čovek, koji ne
vidi i ne shvata ništa oko sebe, primetio koliko sam bled, zbunjen i bespomoćan, i da se — sažalio nada
mnom. On je najpre savio svoj strogo upereni prst, a zatim je povukao ruku i rekao nešto blažim glasom:
— Da, to je pitanje! I na to pitanje mi moramo naći odgovor. Ja predlažem da sednemo i da ga
potražimo.
— Da sednemo — rekao sam beznadno i pomireno, zadržavajući uzdah za sebe.
