Page 59 - Znakovi

najgore, rakija je štetno uticala na temperament i karakter novog učitelja: on je naglo padao u svakom
pogledu, postajao je neuredan u školi a osetljiv na primedbe i razdražijiv u razgovorima sa gazdama i
prvacima iz opštine. Posle dve godine, opstina je otkazala pomoćnom učitelju službu. Na to je on izjavio
da otkaz ne prima, da će opštinu tužiti sudu za prekršaj ugovora, i — da prelazi na islam.
Zaprepašćenje je bilo veliko, opštinari su činili sve da ga odvrate od toga čudnog koraka, ali bez
uspeha. Razumni Ijudi među muslimanima u čaršiji nisu bili nimalo oduševljeni ovim novovernikom, ali
našlo se nekoliko učiteljevih drugova u piću, a i nekoliko fanatičnih hodža, koji su u Arifefendiji, kako se
sada zvao učitelj, videli dobitak za svoju versku zajednicu i gubitak za hrišćanstvo. Oni su preverenom
učitelju skrojili nove i posve propisne muslimanske haljine, i odmah ga oženili jednom imućnom
udovicom, u čiju se kuću i uselio. Samo je bivši učitelj trošio više nego što mu je žena davala, i tako je
počeo da se bavi pisarskim poslom. U tome ga je zatekla i okupacija Bosne.
Sa dolaskom austrijskih trupa nestalo je Arifefendije. Pojavio se posie dva meseca, kad se sve
smiriio, ali sada opet odeven alla franea, sa čudnim i staromodnim cilindrom na glavi. Uzeo je opet svoje
prvobitno hrišćansko ime i prihvatio se opet svoga pisarskog zanata, a uz to je vršio još jedan posao, za
koji je sada postojalo novi ime: špicl, posao policijskog dostavljača. Narod ga je zvao »potajnikom«.
Prezirali su ga i muslimani i hrišćani, ali on je, pijući sve više, već bio u onoj fazi alkoholizma kad kod
čoveka dmštvena svest i lično dostojanstvo potpuno tamne i nestaju. Sedeo je redovno u Besarinom
hanu, malo pođalje od ostalih gostiju (odnosno, oni su sedeli podalje od njega) i pisao molbe i pisma ili
prevodio sa nemačkog i mađarskog. Pred njim je stajao metalan divit sa mastionicom, pes-kamicom i
nekoliko pera, a pored njega čokanj rakije, uvek nekako dopola ispijen.
Razgovor sa Simanom bio je onakav kakav je sa svima klijentima učiteljevim. Najpre su se pitali
za zdravlje, mrzovoljno i kratko, ne čekajuči odgovora na pitanje, a zatim je Siman upitao pošto će mu
napisati »utok«.
Sekser ako je na srpskom, a dva ako je na nemačkom. Koji je »tvrđi« i sigumiji, pita Siman.
Siguran je, što se sigurnosti tiče, i jedan i drugi, ali nemački je opet sigurniji.
Siman je imao u džepu svega tri seksera, ali je bio pokoleban svojim dosadanjim neuspehom. Ko
zna koji jezik pravda najbolje razume?
— Piši njemački — rekao je odlučno.
Učitelj je razvio svoje hartije i otvorio divit, sve to sa svečanim i neprirodnim dostojanstvom
pijanice. Pisao je brzo i samopouzdano, pravilnim slovima, u ravnim redovima, a početna velika slova
bila su majstorski izvijena i isprepletena. Kad je završio, posuo je još vlažne redove sitnim zlaćanim
peskom iz metalne peskamice, tako da su deblje linije bleskale zlatnim i modrikastim sjajem, a zatim je
poluglasno i svečano pročitao priziv, podvlačeći pojedine reči i neobične izraze, od kojih svaki bije kao
maljem, kako je učitelj uzgred uveravao zablenutog seljaka.
Nikad stvar nije Simanu izgledala tako siguma. Zajedno su popili po deci rakije, posle čega se
Siman grohotom smejao prvoj presudi.
A kad je taj poziv odbačen od više političke vlasti kao neosnovan, Siman se opio u mehani kod
Kreštalice, zagmuo rukav sve do ramena, udario pesnicom o sto i zapevao što ga grlo nosi:
Puče puška s pećine — nema agi trećine.
Zbog toga je osuđen na tri dana zatvora, a zbog onog što je tom prilikom rekao o carskoj vlasti,
još na sedam dana.
Od tada je Siman Vasković pošao nizbrdicom koja je bivala sve strmija, dok se nije sasvim
propio i proskitao, zanemarujući sve više i zemlju i porodicu.
Oduvek je on važio kao plahovit i nesrećan čovek; prkos je u njemu bio veći od snage koja je bila
velika, a mašta brža od pameti koja nije bila mala. Još dok je mladić bio, otac je govorio za njega:
— Ovaj moj Siman nit je na mene ni na pokojnu majku; dobra je bila, bog da je prosti, i krotka
— to je bila žena štono se kaže: usta ima, jezik nema; crna zemlja, bog dao. Nego, na ujake se bacio.
Takvi su mi šuraci. Laki i povodljivi, nemirni i bundžije4judi. I takav je i on otkako se ispilio: haj-huj!
Dobra je srca, može i da posluša i da uradi, ali pamet u oblacima. Ne gleda ono što je pred njim, nego