Page 61 - Znakovi

smršao u telu, kašlje i pljuje kao bolesnik, ali čim popije, govori 0 zemlji i o svom pravu živo i vatreno,
kao što je govorio onog jesenjeg dana Ibragi u šljiviku.
To već odavno i nije stvarna zemlja ni neko određeno pravo koje on brani, nego nešto mnogo teže
i više, iako on sam ne zna zapravo šta i kako. Ali zato je stvarna »kotarska vlast« i stvaran je haps koji on
često leži, nekad tri, nekad šest dana, zbog neke smele reči ili nedozvoljene pesme, kao što je stvarna i
tuberkuloza koja ga polagano izjeda.
Tako je živeo Simo Vasković još nekoliko godina i branio zemlju koje nema i svoju »pravu« koju
niko nije Iiteo da mu prizna. Uvek u mehani, retko trezan, često u hapsu, bolestan i zapušten, skitnica i
guslar.
Bio je sasvim potišten i klonuo — jer i takvi su dani nailazili, i sve češće — kad se jednog dana
javila nova nada u njemu. Pravo govoreći, nada nije bila ni stvarna ni mnogo jasna, ali ljudima koji se
rakijom truju i nadom varaju svaki je povod za nadanje dobar.
Tih dana telal je objavio »svijetu i narodu« da će u Sarajevo doći neki stariErzherzog, »član
prejasnog vladalačkog doma« i »carev amidža«. U gradu su vršene pripreme da se dočeka tako visoka
ličnost. A Simanova mašta je, kroz rakiju, već videla »božji prst« u dolasku carevog amidže. Sama
pomisao na careve i carske rođake opijala ga je i ispunjavala nadom, jače od rakije. Ništa nije prostije
nego izneti pred tog čoveka, koji sedi caru uz koleno i koji sve može, svoju pravednu stvar i doći do
svoje »prave«; i ništa nije prirodnije nego da se carev amidža odmah zauzme za Simanovu stvar i naredi
da se ona pravedno reši. Zato ovakvi carski ijudi i hodaju zemljom. Od klisara u staroj crkvi na Varoši
čuo je da će »nadvojvoda« posetiti i tu crkvu kao i sve bogomolje ostalih vera po Sarajevu. I Siman je
odmah smislio da se sakrije negde u niskoj i polumračnoj crkvi, baš i pod vladičanski sto, ako treba, i da
u zgodnom trenutku iziđe pred »carskog čovjeka« i da mu preda svoju molbu, možebiti da mu usmeno
izloži svoju stvar. Sve može biti. I on je već zamišljao kako se »nadvojvoda« okreće svojoj pratnji i kako
naređuje da se ova očigledna nepravda ispravi, i to odmah. Video je sebe kako ide do Ibrage. Ili ne! Što
da on ide k njemu u dućan? Nego, on odlazi kući, svojoj nekadašnjoj kući, i naređuje da njegovog bivšeg
agu ne puštaju dalje od velikih vratnica.
Gubeći se u tim maštanjima, umalo nije zaboravio da potraži čoveka koji će mu napisati molbu.
Ipak, na vreme se setio i brzo otišao u Besarin han. Tu je našao bivšeg učitelja na starom mestu.
Nit su se pitali za zdravlje, nit su se mnogo pogađali. Siman je rekao kakva mu molba treba,
učitelj je rekao da i to može biti. Sekser na srpskom, dva na nemačkom jeziku. Siman je rešen za srpski.
On za tu odluku ima više razloga. (On uvek za svoje odluke ima mnogo razloga, često i
protivrečnih.) Prvo, on i nema u đepu cela dva seksera; drugo, otkako je čuo za dolazak »carskog
amidže«, i otkako mu je, uz pomoc rakije, sinula u glavi njegova nada, 011 je u takvom nastupu
optimizma, da se i ne pita koji jezik pravda bolje razume, i ne pomišlja da bi mogao ne uspeti; treće, što
da daje ovoj rđi i poturici i paru više nego što mora.
— Za sekser, i srpski — kaže Siman odlučno.
Sa uobičajenim ceremonijalom, dostojanstveno i važno, sa zlatnim praškom po krupnim rečima
od kojih »svaka bije kao maljem«, učitelj je napisao molbu koja je počinjala rečima: »Vaša carska
visosti! U podaničkoj poniznosti obraćam se ...« i pročitao je poluglasno zapanjenom seljaku, a zatim je
otresao prah sa lista, presavio ga i, primajući sekser, upitao.
— Hoćemo li da popijemo po jednu?
Poznavajući učitelja kao čoveka koji uglavnom
pije »džabnu« rakiju, a samo u krajnjem slučaju plaća sam, Siman je rekao da nema kad i da mu
se ne pije.
Tada je učitelj, zažmurivši na jedno oko, zapitao Simana kako misli da preda molbu. Seljak nije
bio raspolažen da dulji razgovor sa čovekom koji jedan njegov sekser već drži u svom džepu, i rekao je
da je to njegova stvar. Učitelj ga je uverevao da to nije tako prosto ni lako, ali seljak je izbegavao đalji
razgovor.
— Predaće Siman, pa da će se u ticu pretvoriti.