Page 60 - Znakovi

sve da mu je ono što bit' ne može.
Sad je sasvim pošao tim putem. Uzalud su mu dolazile komšije i kumovi, oprezni, iskusni ljudi, i
opominjali ga, govorili mu da je nerazumno to što radi, da je pametnim ljudima odavno jasno, a da je
sada i budalama, da ovo nije »ono« i da austrijska puška nije ona koju su oni očekivali da pukne s
pećine, da pod novom, hrišćanskom, carevinom ostaje kmet kmet, a aga aga, i da je stoga njegovo
pregonjenje besmisleno i njegov prkos samo dušmaninu veselje. On nije mogao da uvidi, a i kad bi na
mahove uviđao, nije hteo da prizna da se prevario i nije mogao da se zaustavi, nego je išao za svojom
strašću dokraja, prosto krenuo da se raskući i niko ga nije mogao zaustaviti. (Dešava se tako da opšta
misao o oslobođenju od jednog društvenog zla, koja sazreva u masama, izbije ponekad u pojedincu kao
prevremena i usamljena eksplozija i uništi ga.) Prešlo mu je u običaj da »tražeći svoju pravu« obilazi bez
potrebe razne kancelarije, dere klupe po sarajevskim kafanama i čama po ćepencima. Parničenje je bilo
samo povod. A kad nas seljak stane bez reda i potrebe da napušta posao i da se meša sa čaršijskim
Ijudima, to je vidan znak njegove već gotove propasti.
Iduće zime Simanu je za nedelju dana umrlo oboje dece od difterije. Žena, i in^če slaba i
bolešljiva, sasušila se od žalosti. Siman odlazi od kuće kad god može, i za to nalazi stotinu povoda i
izgovora.
Treće godine Siman je odgovarao pred istom agrarnom vlašću; tužio ga je aga na osnovu
paragrafa 8 iste one »seferske naredbe od 1859. godine«, kojoj se on pre tri godine grohotom smejao.
Činovnik nije bio isti i prisjednici su bili drugi, ali je zakon bio večito isti i sa njim i aga, miran,
nenasrtIjiv, siguran u svoje pravo.
Činovnik je čitao paragraf osmi:
»Ako kmet zanemari obrađivanje imanja i bez zakonitog povoda prestane da ga obrađuje, tako da
vlasnik bude prikraćen u svom viasničkom dohotku, ili ako na drugi način nanese štetu zakonitom
vlasniku, ili ako bez važnog povoda odbije da preda vlasniku deo koji ovome pripada, ili, ukratko, ako
radi protivno odredbama između njih sklopljenog ugovora, pa vlasnik podnese vlasti tužbu — tada će
vlast, pošto ispita stvar i punovaljanim dokazima se uveri o opravdanost podnesene tužbe, a ako nema
izgleda da bi se kmet mogao popraviti, istoga udaIjiti sa dotičnog kmetovskog selišta.«
To su ti zakoni i naredbe! Ti se smeješ, a oni te pogađaju pre ili posle, sigurno i neumoljivo.
Svi su se saglasili da je to slučaj Simana Vaskovića. Kmet se glasno vajkao i tvrdio da nema tog
zakona po kome on, Siman, treba da se raskući i ode u prosjake, a njegov aga da prima svoju trećinu od
svakog kmeta i pod svakim carem. Ali u sebi je i sam osećao da, eto, ima, i da ono što je činovnik
pročitao pristaje na njegov slučaj kao rukavica na ruku. I posle je pijan govorio neprestano sam sebi:
— Turski je zakon otprije toliko godina, a — postove mu ćaćine! — kao da je jutros pravljen za
mene.
I on je sa strahom mislio o mreži strašnih i svemoćnih zakona koja je isprepletena svuda i sputava
sve i svakog, pobeći iz nje ne možeš, razmrsiti je ne umeš, jedino što možeš: da je u rakiji za trenutak
zaboraviš. A nema uvek ni rakije.
Presuda je postala izvršna i Siman je dignut sa zemlje. Tada je žena otišla u rod, a on se sasvim
odao skitnji.
Ni seljak ni varošanin, ni težak ni radnik, Siman je lunjao po čaršiji, spavao gde stigne, jeo kad
ima, radio kad mora, preprodajući povrće i mleko. Poneki baštovan mu prepusti sepet krompira ili
čabricu mleka da proda i plati mu par krajcara za trud. Ali se dešavalo da se Siman opije i da prosto
zaboravi i upropasti poverenu mu robu, pa čak i to da popije novac pre nego što baštovan dođe po njega.
Posle, da se ubije od stida, ali dockan; krvi svoje nudi, ali sopstvenik neće krv nego novac. Tako je i ta
zarada postala sve ređa.
Oduvek je umeo da gudi i peva uz gusle; sad je počeo da to radi po mehanama, za marjaš-dva, ili
za polić rakije.
Sedi u mehani i čeka ko će se naći da mu, u nastupu darežljivosti koja nailazi na pijane ljude,
ponudi nešto da popije i podeli sa njim pečenu plećku ili kolut pite. Potamneo je i podbuo u licu, a